Komentar: Da li je situacija u Sinđijangu dobra? Videti znači verovati

Autor: Kineska medijska grupa

Kina je 3. februara održala video konferenciju za diplomatske misije u Ženevi i agencije UN-a. Predstavnik Laosa Kam-In Kitćades podelio je tom prilikom svoje sećanje na posetu Sinđijang-ujgurskoj autonomnoj oblasti Kine 2019. godine. On je rekao i da na svetu ne postoji opšti razvojni put. „Kineska vlada je zaista postigla velika dostignuća u socijalnom razvoju i zaštiti ljudskih prava“, naveo je on.

Ovo nije samo mišljenje Kama. Poslednjih godina, međunarodna zajednica je videla razvoj i napredak društva Sinđijanga. Sve više činjenica o Sinđijangu otkriva se iz dana u dan.

Nedavno je dokument pod nazivom „Izveštaj o društvenoj odgovornosti pamučne tekstilne industrije Sinđijanga“ privukao veliku pažnju u Kini i u inostranstvu. Njega su napisali kineski naučnici nakon što su sproveli terensku istragu. Među zaposlenima koji su popunjavali upitnike i odgovarali na pitanja iz intervjua, zaposleni pripadnici etničkih manjina činili su više od 50 odsto ispitanih.

U izveštaju se ističe da je 93,2 odsto zaposlenih u anketi navelo da su se dobrovoljno opredelili za rad u tekstilnim preduzećima od pamuka putem sajmova zapošljavanja na licu mesta i preporuka rođaka i prijatelja.

Vredi napomenuti da su se oni izjasnili da se na poslu štite njihova religijska uverenja, etnička kultura, jezik i druga prava.

Na primer, kada se potpiše ugovor o radu, kompanija će zaposlenima iz etničkih manjina obezbediti dvojezične ugovore na kineskom i ujgurskom pismu.

Zapravo, kao jedna od industrija koja najviše apsorbuje radne snage u Sinđijangu, tekstilna industrija pamuka postala je jedan od najvažnijih načina za lokalno smanjenja siromaštva u poslednjih nekoliko godina. Prema statističkim podacima, minimalna mesečna zarada u Sinđijangu u 2019. godini kretala se od 1.460 juana do 1.820 juana, dok je prosečna mesečna zarada zaposlenih u tekstilnim preduzećima od pamuka 3.463 juana.

Za ljude u Sinđijangu posao dostojan čoveka nije samo u industriji tekstila pamuka. Mnogi ljudi rade i kao radnici migranti. Naročito u oblastima južnog Sinđijanga, koji je relativno nerazvijen deo te oblasti. Radnici migranti su u prilici da zarađuju znatno veće prihode od poljoprivrede u domaćinstvu.

Statistički podaci pokazuju da je u 2020. godini u Sinđijangu otvoreno 461.100 novih radnih mesta u urbanim sredinama, a zaposleno je bilo 3.154.700 seoskih radnika, čime su ispunjeni ciljani godišnji zadaci. U novembru prošle godine, problem apsolutnog siromaštva u Sinđijangu istorijski je rešen.

Kada etničke manjine u Sinđijangu žive sve bolje i kvalitetnije živeći od svog rada, besramne laži koje su smišljali američki i zapadni političari bivaju slomljene.

Pripremila: Vang Ping