Svetski ekonomski forum u uslovima pandemije

piše: Dr Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Prvi Svetski ekonomski forum održan je 1971. godine, u švajcarskom skijalištu Davos, radi “poboljšanja stanja u svetu”. Od tada se u Davosu svake godine okupljaju lideri iz poslovnog, političkog i akademskog sveta koji sastanke koriste za dogovaranje poslova i investicija, ali i kreiranje “svetske agende”, odnosno skretanje pažnje na, po njima, globalno važna pitanja.

Međutim, pod uticajem pandemije, ove godine je održavanje najznačajnijeg svetskog ekonomskog skupa planirano u dve faze. Prva faza, od 25. do 29. januara, umesto u prepoznatljivom zimskom ambijentu, odvijala se na onlajn platformi, dok je druga, “normalna” planirana da se održi u Singapuru, od 13. do 16. maja.

Temu ovogodišnjeg Davosa, “Veliki reset”, odredila je pandemija virusa korona koja još uvek nije obuzdana i čije će posledice čovečanstvo osećati još duže vreme. U tom smislu, Svetski ekonomski forum, makar i virtuelan, predstavlja odličnu priliku da se svetski lideri mobilišu da oblikuju principe, politike i partnerstva koja su neophodna, najpre, za zaustavljanje pandemije, a potom i ubrzani oporavak privrede.

Da je i jedno i drugo, uz sprovođenje adekvatnih mera, moguće primer je Narodna Republika Kina, jedina zemlja sveta koja je, u godini pandemije, obnovila privredni rast. Stoga ne iznenađuje što je upravo kineski predsednik imao specijalno obraćanje na otvaranju ovogodišnjeg foruma.

I pored činjenice da je svet još uvek daleko od proglašenja pobede nad pandemijom, presednik Si je istakao da je, zahvaljujući nauci i duhu humanosti, ostvaren inicijalni napredak. Ono što je sada važno jeste uskladiti odgovor na COVID-19 i ekonomski razvoj. Globalna kriza se mora rešavati na globalnom nivou i zato je neophodno odbaciti sve ideološke predrasude i “zajednički trasirati put mirnog suživota, uzajamne koristi i obostrane saradnje. Razlike koje postoje među ljudima i državama ne treba nikoga da onespokojavaju, ali ono što sve treba da brine jesu oholost, predrasude i mržnja.” Kako bi se takve pojave svele na najmanju moguću meru, neophodno je zatvoriti jaz između razvijenih i zemalja u razvoju tako što će sve zemlje imati jednaka prava i jednake mogućnosti. Ni u jednoj situaciji, ali naročito u uslovima ove duboke krize, stvaranje zatvorenih krugova saradnje, sejanje semena razdora, poremećaji u isporukama, samoizolacija ili sankcije, ne bi doneli ništa dobro, samo bi izazvale još dublje podele, a možda čak i otvorene sukobe.

Zato se od svih zemalja sveta očekuje i traži da očuvaju svetski mir opredeljujući se za multilateralizam. Multilateralna saradnja u svim oblastima jedini je siguran put ka izgradnji nove vrste međunarodnih odnosa u kojima se promoviše održivi razvoj i ostvaruju interesi svih. Na taj način se mogu preduzeti neophodne makroekonomske mere koje će izvući svet iz najgore recesije još od II svetskog rata. To je jedini način da se otklone poremećaji nastali u svetskim lancima ponude i tražnje, ali i da se da novi zamah trgovini i investicijama.