Blumberg: SAD i njeni saveznici razmišljaju o ograničavanju ruske nafte na 40 dolara po barelu

SAD i njihovi saveznici razmatraju ograničenje cene ruske nafte, na između 40 i 60 dolara po barelu, izvestio je u sredu Blumberg, pozivajući se na izvore.

Lideri zemalja Grupe sedam (G7), počeli su da rade na ograničenju cena tokom samita 26. juna. Zapadni zvaničnici kažu da će ta mera ograničiti ruske energetske prihode, dok će zapadnim potrošačima omogućiti da nastave da dobijaju snabdevanje.

Dok je Zapad već uveo višestruke sankcije Rusiji, kao odgovor na njenu „specijalnu vojnu operaciju“, u Ukrajini od februara, ciljanje naftne industrije predstavlja najveći ekonomski ulog do sada.

Rusija je primila više prihoda od 24. februara, pošto su globalni rast cena neutralisao uticaj sankcija. Trenutni standardi za naftu trenutno su oko 100 dolara po barelu.

„Zemlje G7 žele da smanje ruske prihode od nafte i to implicira ograničenje cene znatno ispod onoga što kupci trenutno plaćaju. Neki aktivisti se zalažu za veoma agresivno smanjenje, ukazujući na niske proizvodne troškove Rusije i tvrdeći da će nastaviti da prodaje naftu po bilo kojoj ceni iznad ovaj nivo“, citiran je Richard Mallinson iz Energi Aspects.

Rojters je izvestio da su troškovi ruske proizvodnje 3-4 dolara po barelu i da bi ruske firme verovatno mogle da profitiraju čak i kada bi cene nafte bile 25-30 dolara po barelu.

Stručnjaci sumnjaju u verodostojnost gornje granice cene koju je odredio kartel kupaca. Oni tvrde da će, ako Rusija odluči da smanji izvoz nafte ili gasa, plan imati suprotan efekat i dovesti do rasta cena.

Analitičari iz JPMorgan-a upozorili su 2. jula da bi po ovom scenariju cene nafte mogle skočiti na 380 dolara po barelu.

„Moskva bi mogla da bude sklona da nazove blef Zapada i uspostavi ne gornju granicu cene, već donji prag za svoju sirovu naftu, zabranjujući izvoz po ceni nižoj od tog praga“, napisao je Sergej Vakulenko, nemački nezavisni energetski analitičar, u komentaru na Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir, istraživački centar.

Pripremio: Zoran Spasić