STO: Ukrajinska kriza mogla bi da prepolovi rast globalne trgovine 2022. godine

Konflikt koji je u toku između Rusije i Ukrajine zadao je ozbiljan udarac globalnoj ekonomiji, smanjivši prognozu rasta globalne trgovine za 2022. godinu, sa 4,7% predviđenih prošlog oktobra, na 2,4-3%.

Projekciju, zasnovanu na modelu globalne ekonomske simulacije, sačinio je Sekretarijat Svetske trgovinske organizacije (STO), u belešci objavljenoj u ponedeljak.

Prema istom modelu, kriza bi mogla da smanji rast globalnog BDP-a za 0,7 do 1,3 procentna poena, dovodeći ga na negde, između 3,1 i 3,7% za ovu godinu.

Konflikt je podstakao cene hrane i energije i smanjio dostupnost robe koju izvoze Rusija i Ukrajina, navodi se u belešci.

Rusija i Ukrajina su važni dobavljači osnovnih proizvoda, posebno hrane i energije, navodi se u belešci. Dve zemlje su snabdevale oko 25% pšenice, 15% ječma i 45% globalnog izvoza proizvoda od suncokreta u 2019. godini. Samo Rusija je imala 9,4% globalne trgovine gorivima, uključujući 20% udela u izvozu prirodnog gasa.

Rusija je jedan od glavnih svetskih dobavljača paladijuma i rodijuma, koji su ključni elementi u proizvodnji katalitičkih pretvarača za automobile. U međuvremenu, proizvodnja poluprovodnika u značajnoj meri zavisi od neona koji isporučuje Ukrajina. Prekidi u snabdevanju ovim materijalima mogli bi da pogode proizvođače automobila u vreme kada se industrija tek oporavlja od nedostatka poluprovodnika, istakla je STO.

Evropa, glavna destinacija i ruskog i ukrajinskog izvoza, verovatno će snositi najveći teret ekonomskog uticaja. Smanjene isporuke žitarica i drugih životnih namirnica, takođe će naduvati cene poljoprivrednih dobara.

Afrika i Bliski istok su najugroženiji regioni, jer preko 50% svojih potreba za žitaricama uvoze iz Ukrajine ili Rusije. Ukupno, 35 zemalja u Africi uvozi hranu, a 22 zemlje đubriva iz Ukrajine ili Rusije, ili iz obe zemlje.

Pripremio: Zoran Spasić