Kineska svemirska stanica spremna za podršku velikim naučnim istraživanjima

Kina planira da sprovede niz graničnih naučnih eksperimenata na svojoj svemirskoj stanici Tiangong, sa dva laboratorijska modula, Ventian i Mengtian, koji bi trebalo da budu lansirani ove godine, prema Tehnološkom i inženjerskom centru za korišćenje svemira pri Kineskoj akademiji nauka.

Eksperimenti obuhvataju uzgoj ribe, uzgoj povrća, postavljanje najpreciznijih satova u svemiru, razvoj novih materijala, proučavanje zakona fizike i istraživanje načina na koji ljudi mogu dugo da prežive u svemiru.

Objekti za naučne eksperimente koji će biti instalirani u dva laboratorijska modula su trenutno u razvoju i biće lansirani u orbitu prema rasporedu kako bi se podržala velika i multidisciplinarna naučna istraživanja, saopštio je CSU. Za naučni rad će se koristiti eksperimentalne stalke koje mogu da skladište razni tehnički hardver i materijale, omogućavajući astronautima da unaprede i zamene predmete tokom vremena.

Počelo se sa testiranjem eksperimenata koji su već instalirani u modulu jezgra Tianhe, koji je lansiran prošle godine, a oni će se koristiti za nauku o materijalima bez kontejnera i eksperimentima visoke mikrogravitacije, rekao je Džang Vei, direktor Centra za razvoj upotrebe CSU. Dodatni stalci za eksperimente biće uključeni u dva laboratorijska modula, koji će podržati veliki broj istraživačkih projekata u oblastima kao što su život u svemiru, tečnosti, svemirski materijali, fundamentalna fizika i sagorevanje, zajedno sa platformom za vanbrodske eksperimente, rekao je Džang. Više od 10 naučnih eksperimenata na biljkama, životinjama i mikrobnim ćelijama biće sprovedeno u laboratorijskom modulu Ventian, uključujući mali zatvoreni ekosistem sastavljen od malih riba, mikroorganizama i algi, dodao je Džang.

Naučnici takođe planiraju da uspostave prvi svemirski sistem hladnog atomskog sata u laboratorijskom modulu Mengtian, koji se sastoji od vodoničnog sata, rubidijumskog i optičkog sata. „Ako uspeju, hladni atomski satovi će formirati najprecizniji system merenja vremena i frekvencija u svemiru, koji ne bi trebalo da izgubi ni sekundu u stotinama miliona godina“, rekao je Džang.

Kineski naučnici su prvi na svetu napravili hladni atomski sat koji radi u svemiru. Lansiran je sa svemirskom laboratorijom Tiangong-2 2016. godine i ima marginu greške manju od jedne sekunde za 30 miliona godina. Sada, u eksperimentima na zemlji, kineski naučnici su razvili hladne atomske satove koji su daleko tačniji od verzije Tiangong 2, kaže Džang. Razvoj tehnologije hladnog atomskog sata doprineće preciznijem satelitskom pozicioniranju i navigaciji i podržati fundamentalna istraživanja fizike kao što su sonde za istraživanje tamne materije i detekciju gravitacionih talasa, kažu naučnici.

Kina sprovodi dugoročno i sistematsko planiranje svemirskih eksperimenata u četiri važne oblasti: svemirske nauke o životu i istraživanje ljudi, fizička nauka o mikrogravitaciji, svemirska astronomija i nauka o Zemlji i nove svemirske tehnologije i aplikacije, rekao je Gao Ming, direktor CSU i generalni direktor sistema primene u svemiru kineskog svemirskog programa sa ljudskom posadom, dodajući da su razvijeni brojni naučnoistraživački objekti za podršku više od 1.000 istraživačkih projekata u orbiti.

Kina takođe gradi kopnenu eksperimentalnu bazu u Huajrou Sajens Sitiju u severoistočnom predgrađu Pekinga kako bi obezbedila eksperimentalne uslove slične onima na svemirskoj stanici i omogućila verifikaciju na zemlji programa svemirske stanice kao i podržala eksperimente poređenja svemira i Zemlje, rekao je Džang.

Pripremio: Stevan Bulat