Centralna osovina Pekinga u 'sprint fazi' prijave za Svetsku baštinu

2022-02-09 15:31:30
Share:

Centralna osovina Pekinga, koju povezuju mnoge kulturne relikvije u starom gradu, sada je u „fazi sprinta“ apliciranja za status Svetske baštine, kaže Šan Đisijang, predsednik Kineske antičke akademije i bivši direktor Palate Muzeja.

Postoje tri mesta svetske baštine duž centralne ose: Zabranjeni grad, Nebeski hram i Veliki kanal Đijingšan.

„Na centralnoj osi postoje i mnoge druge kulturne relikvije, istorijske lokacije i kulturni pejzaži, tako da ukupna aplikacija centralne ose kao mesta svetske baštine ispunjava zahteve autentičnosti i integriteta“, rekao je Šan.

"Peking je bogat istorijom i kulturom, sa ukupno sedam mesta svetske baštine. Od praistorije do dinastija Ming i Ćing, cela kulturna osnova nacije je predstavljena u gradu", primetio je Liju Džou, direktor Centra za nacionalno nasleđe na Univerzitetu Ćinghua. „Kako bolje predstaviti istorijski razvoj kineske civilizacije kroz centralnu osu je od velikog značaja za prijavu, dodao je on.

Prošlo je 50 godina od usvajanja Konvencije o svetskoj baštini, tokom koje je ukupno 1.154 mesta baštine strogo ocenjeno širom sveta. Prema najnovijim zahtevima za prijavu, svaka zemlja može da konkuriše samo za jedno mesto godišnje. Iako Kina ima izuzetno bogate resurse nasleđa, može da izabere samo jedno mesto za prijavu za svaku godinu, tako da je konkurencija veoma žestoka.

Centralna osovina Pekinga je najbolje oličenje kineske ideje o „poštovanju sredine“ u urbanoj izgradnji. Centralna osovina je nosilac kineske civilizacije, odražavajući najvažnije sadržaje kineske kulture, kao što su odnos čoveka i prirode i čovekova želja za uredjenjem.

"Uticaj centralne ose na ceo grad se ogleda u tome što je ona srž celokupnog urbanističkog planiranja. Istovremeno, na centralnoj osi su se desili mnogi istorijski događaji uključujući i osnivanje Kine", rekao je Liju.

„Sa ovih aspekata, centralna osovina Pekinga u potpunosti ispunjava uslove za pristup programu Svetske baštine.

Pripremio: Stevan Bulat