Kina vodeća u svetu u 4 naučne oblasti

Kina je vodeća u svetu u četiri naučne oblasti po ukupnom broju citata, koje su generisali međunarodni akademski radovi te zemlje objavljeni tokom protekle decenije, prema godišnjim izveštajima, koje je u ponedeljak objavio Institut za naučne i tehničke informacije Kine, organizacija povezana sa Ministarstvom nauke i tehnologije.

Ove četiri oblasti su nauka o materijalima, hemija, inženjerska tehnologija i računarske nauke, a kompjuterske nauke su dodate na listu ove godine, navodi se u izveštajima. Kina takođe drži drugo mesto u 10 drugih oblasti, uključujući poljoprivrednu nauku, biologiju, biohemiju, i ekološku nauku.

Podaci za izveštaje prikupljeni su iz globalnih baza podataka naučne literature uključujući Science Citation Indek, Scopus i EiCompendek.

Akademska citiranost je jedan od ključnih pokazatelja kvaliteta i uticaja rada, a ukupan broj citata jedne zemlje u naučnoj oblasti se obično posmatra kao odraz njene ukupne istraživačke sposobnosti u toj disciplini.

Kina je prošle godine objavila 1.833 istraživačka rada i članka u 15 vodećih svetskih naučnih publikacija, uključujući Nature, Science i Cell. Ovaj podvig stavio je Kinu za dva mesta više na rang listi od 2019. godine, dostigavši drugo mesto prošle godine iza Sjedinjenih Država.

Džao Džijun, direktor instituta, rekao je da ova dostignuća znače da je kineska naučna literatura postigla primetan napredak u proizvodnji sve većeg broja visokokvalitetnih radova sa globalnim uticajem.

Stručnjaci su rekli da se Kina popela na globalnoj rang listi delimično zbog toga, što su kineski naučnici objavili veliku količinu radova u vezi sa pandemijom COVID-19, kao i koautorstvom i objavljivanjem više radova sa međunarodnim kolegama.

Prošle godine kineski naučnici su sa saradnicima iz 169 zemalja i regiona napisali oko 144.500 naučnih radova, 14.400 više nego 2019. godine. Ukupan broj koautorskih radova u Kini porastao je za 11,1% u 2020. godini u poređenju sa prethodnom godinom, pri čemu su SAD najveći partner Kine u naučnoj literaturi.

Pripremio: Zoran Spasić