Rast kineske privrede doprineće očuvanju stabilnosti svetske ekonomije

piše: Dr Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Peking je ovih dana u središtu pažnje svetske javnosti zbog održavanja dva izuzetno značajna politička događaja - Četvrtog zasedanja Svekineskog narodnog kongresa 13. saziva i Četvrtog zasedanja Nacionalnog komiteta Kineskog narodnog političkog konsultativnog saveta 13. saziva – najvišeg političkog savetodavnog tela u Kini.

Otvaranje zasedanja Svekineskog narodnog kongresa obeležilo je podnošenja izveštaja premijera NR Kine, Li Kećijanga, o radu vlade u prethodnih godinu dana. Predstavljeni rezultati pokazuju izvanredan odnos vlade prema izazovima sa kojima se suočila od trenutka izbijanja pandemije. Odgovoran i čvrst stav koji je vlada zauzela u takvim uslovima omogućio je, ne samo da kineska privreda zadrži stabilnost, već i da nastavi sa rastom koji garantuje nastavak izgradnje umereno prosperitetnog društva.

Iako su za većinu zemalja, pozitivna privredna kretanja ostala neostvariva, kineska ekonomija je, po podacima Državnog zavoda za statistiku NR Kine, u 2020. godini porasla za 2.3%, dok je rast BDP u četvrtom kvartalu bio 6.5% na godišnjem nivou. Rast BDP se kreće uzlaznom putanjom, s obzirom da je u trećem kvartalu bio 4.9%. Pomenuti uzlazni trend je i omogućio da se za 2021. godinu projektuje rast BDP na više od 6%. S obzirom na dosadašnja kretanja, ne bi trebalo da iznenadi ukoliko rast bude i neki procenat viši. Podrazumeva se, rast kineske privrede doprineće očuvanju stabilnosti svetske ekonomije jer je Kina značajan trgovinski partner mnogih država sveta, uključujući i regionalne organizacije velikih tržišnih kapaciteta, poput, na primer, Evropske unije.

Prošlogodišnji privredni rast je stvorio i uslove za otvaranje 11,86 miliona novih radnih mesta čime je Kina ostvarila glavni cilj postavljen 13. Petogodišnjim planom – iskorenila je apsolutno siromaštvo. Ovim zadivljujućim dostignućem, Kina je pokazala svoj odnos prema osnovnim ljudskim pravima, kao i odlučnost da stalno unapređuje uslove za život njenih građana. Iskorenjivanje apsolutnog siromaštva daje dodatni zamah ostvarenju ciljeva formulisanih Četrnaestim petogodišnjim planom koji će se realizovati po akcionom planu o unapređenju zajedničkog prosperiteta čija izrada sledi. Novi petogodišnji plan se nastavlja na prethodne i zadržava smer dostizanja sveobuhvatnog razvoja poštujući smernice usklađivanja političkog i tržišnog, politike otvaranja sa oslanjanjem na sopstvene snage, razvoja i bezbednosti, kao i usklađivanje strategije i taktike.

U odnosu prema svetu, Kina će nastaviti da daje podsticaj oživljavanju svetskih ekonomskih kretanja, istovremeno ukazujući na značaj multilateralne saradnje u prevazilaženju postojećih teškoća. Doprinos Kine u okvirima svetske privrede vidljiv je i na primeru Sveobuhvatnog investicionog sporazuma postignutog sa Evropskom unijom. Uprkos početnim različitim pozicijama i brojnim suprotnim mišljenjima, dve strane su uspele da postignu dogovor u skladu sa zajedničkim interesima. Ovaj sporazum predstavlja i napor Kine da očuva multilateralni trgovinski sistem jer, kao sto je predsednik Si rekao, i EU i Kina, kao dva vodeća svetska aktera, dele odgovornost da daju doprinos njegovom i očuvanju i napretku. Na konferenciji za novinare, održanoj tokom zasedanja Svekineskog kongresa, u istom duhu je govorio i ministar inostranih poslova NR Kine, Vang Ji, koji je istakao da će „odgovorna Kina...ulagati više snage za razvoj svih zemalja“, a da će odnosi Kine i EU biti otvoreni i ravnopravni i usmereni ka zajedničkom zadatku – podržavanju koncepta multilateralizma kao metodu za rešavanje svetskih izazova.