Zoran Spasić: Dostignuća Kine u toku 13. Petogodišnjeg programa impresivna

„Kineska vlada ostvarila je impresivne rezultate. Završetkom 13. Petogodišnjeg programa, Kina je već postala najveća svetska proizvodna sila“, rekao je Zoran Spasić, direktor Centra za saradnu sa zemljama Azije je u intevjuu nedavno datom Kineskoj medijskoj grupi.

U Pekingu su u toku Četvrto zasedanje Svekineskog narodnog kongresa 13. saziva i Četvrto zasedanje Nacionalnog komiteta Kineskog narodnog političkog konsultativnog saveta 13. saziva. Na otvaranju zasedanje Svekineskog narodnog kongresa, Kineski premijer Li Kećijang je podneo izveštaj o radu Vlade, u kome je sumirao rezultate Kine postignute u proteklih pet godina, i predstavio rad Vlade Kine u ovoj godini, ali plan kineskog razvoja u narednih pet godina, odnosno tokom 14. Petogodišnjeg programa.

„Kineska vlada ostvarila je impresivne rezultate, poslednje godine 13. Petogodišnjeg programa (2016-2020), pretvorivši Kinu u prosperitetno društvo, iskorenjujući svo siromaštvo, sa BDP-om po stanovniku koji je prešao granicu od 10.000 američkih dolara, pa sve do stogodišnjice osnivanja Komunističke partije Kine. Završetkom 13. Petogodišnjeg programa, Kina je već postala najveća svetska proizvodna sila“, rekao je Spasić.

U poslednjih pet godina, kineski BDP se povećao sa 70 na više od 100 biliona juana. Kinesko ekološko okruženje se značajno poboljšalo, dok se životni standard ljudi znatno povećao, a tome govori i činjenica da je u gradskim sredinama otvoreno više od 60 miliona novih radnih mesta i uspostavljen najveći sistem socijalnog osiguranja na svetu, ocenio je Spasić.

Kineski premijer Li Kećijang je jasno stavio do znanja da je Kina zadovoljna socijalističkim tržišnim sistemom vlasti i njenom sposobnošću da se izbori i prevaziđe sve izazove, izjavio je Spasić.

Kina je postigla značajne strateške rezultate u prevenciji i kontroli epidemije, i postala jedina zemlja među najvećim svetskim ekonomijama, koja je ostvarila pozitivan privredni rast. Tokom epidemije, država i lokalne samouprave sprovele su niz efikasnih mera, uključujući periodična oslobađanja od poreza, odloženo plaćanje, smanjenje troškova socijalnog osiguranja, smanjenje stanarine, koncesiju za cenu vode i struje itd. Istovremenoje Vlada je uvela i niz makroekonomskih mera, posebno usredsređenih na podršku mikro, malim i srednjim preduzećima. U međuvremenu, Kina takođe ulaže velika sredstva u 5G mrežu, kao i u domaći razvoj i proizvodnju digitalnih čipova, rekao je Spasić.

Kina stvorila čudo u istoriji smanjenja siromaštva u svetu

Govoreći o uspehu Kine u borbi protiv siromaštva, Spasić je ocenio da je Kina, iz perspektive dinamike smanjenja siromaštva, očigledno, brža i uspešnija od ostatka sveta. “Otkako je 1978. godine otpočela sa reformama i otvaranjem, Kina je smanjila broj ljudi koji žive u siromaštvu za više od 850 miliona, doprinoseći sa više od 70% globalnom smanjenju siromaštva i stavrajući ’kinesko čudo’ u istoriji smanjenja siromaštva u svetu”, rekao je Spasić za KMG.

Program preseljenja siromašnih seoskih stanovnika značajno je doprineo uspehu u smanjenju siromaštva. Prema podacima pokrajinskih vlasti, oko 1,88 miliona ljudi koji žive u siromašnim planinskim predelima preseljeno je u urbana područja. Preduzete su razne mere podrške kako bi se osiguralo da se najmanje jedno lice u proseku u svakom preseljenom domaćinstvu zaposli. Kina je sprovela razne mere za smanjenje siromaštva sa izrazitim kineskim karakteristikama, kao što su finansijska podrška porodicama, devetogodišnje obavezno obrazovanje za decu, socijalno osiguranje koje pokriva 90% zdravstvenih računa, preseljavanje stanovnika iz ruralnih područja, modernizacija poljoprivrede, podsticanje agro-turizma, osnivanje stručnih škola i centara za obuku u okviru makroekonomske politike „zaposlenje pre svega“, razvoj transportne infrastrukture i unapređenje e-trgovine u ruralnim područjima i manjim gradovima.

Kada je reč o međunarodnoj borbi protiv siromaštva, Kina je iznela niz konkretnih predloga za promovisanje globalnog smanjenja siromaštva, uključujući pružanje neophodne finansijske podrške zemljama u razvoju, promociju infrastrukture i izgradnju interkonekcija, smanjenje trgovinskih barijera i igranje uloge digitalne ekonomije u smanjenju siromaštva, rekao je Spasić.

Ovogdišnji rast BDP-a u Kini od šest odsto ostvariv

„Kina je jedina zemlja na svetu koja je ostvarila pozitivan ekonomski rast u 2020. godini. Ovom prilikom bi se posebno osvrnuo na stopu rasta BDP-a u četvrtom kvartalu 2020. godine, zašto? Naime, stopa rasta u četvrtom kvartalu iznosila je 6,5 % ona je vrlo blizu prethodnim stopama ekonomskog rasta, koje je kineska ekonomija postigla u poslednjih nekoliko godina. U 2018. i 2019. godini kineska ekonomija širila se stopama od 6,7%, odnosno 6,0%, stoga, stopa ekonomskog rasta za prvi kvartal 2021. godine mogla bi biti vrlo visoka“, ocenio je Spasić.

Jedan od glavni ciljeva Kine u ovoj godini, uključuje više od 11 miliona novih radnih mesta, uz to treba napomenuti da će se sprovoditi nacionalna strategija za reagovanje na starenje populacije, postepeno prolongirati starosna granica za odlazak u penziju, usavršavati višeslojni sistem socijalnog osiguranja, kao i postići pokrivenost stanovništva penzionim osiguranjem na 95%, naveo je Spasić.

„Dvostruke cirkulacije“ doprinosi globalnom ekonomskom rastu

Kina je postala glavna sila koja stabilizuje globalnu ekonomiju i promoviše brzi oporavak, spremna da proširi međusobno otvaranje sa drugim zemljama sveta, kako bi postigla obostranu korist i pozitivne rezultate, rekao je Spasić.

Kina ima milijardu i 400 miliona stanovnika, od kojih je preko 400 miliona ljudi sa srednjim primanjima, što zemlju čini ogromnim tržištem sa najvećim potencijalom. Četrnaesti petogodišnji plan za nacionalni ekonomski i socijalni razvoj i dugoročni ciljevi za 2035. godinu usvojeni na Petom plenarnom zasedanju CK KPK-a 19. saziva prikazuje razvojnu budućnost i jasan pravac napretka Kine. Kineski „novi obrazac razvoja“ naglašava dvostruki ciklus razvoja domaće ekonomije, koji se bazira kako na otvorenoj domaćoj, tako i na međunarodnoj razmeni. Novi obrazac razvoja „dvostruke cirkulacije“ zahteva balansiranje domaće i spoljne potražnje. Efikasna unutrašnja cirkulacija doprinosi jačanju spoljne cirkulacije. Spoljna cirkulacija pomoći će u nadogradnji unutrašnje cirkulacije.

Treba napomenuti da je Kina najveći trgovinski partner u preko 120 zemalja i regiona, uključujući Japan, Nemačku i Evropsku uniju i ujedno i najveće izvozno tržište za mnoge zemlje. Odnos između Kine i njenih partnera, koji se preklapa sa strategijom dvostruke cirkulacije, pružiće podsticaj globalnom ekonomskom rastu, zaključio je Zoran Spasić.