Ogledalo i simbol razvoja moderne Kine

Novi moderan grad sa izuzetno razvijenom industrijom, finansijama, trgovinom i inovacijama

U Kini je nedavno obeleženo 30 godina od početka razvoja Novog Šangaja - specijalne zone nazvane Pudung po svooj lokaciji jer se nalazi sa istočne strane reke Huangpu prema moru, za razliku od starog dela Šangaja koji je smešten zapadno od reke Huangpu koja se uliva u Jangcekjang (Yangzijiang).

Kineski predsednik i generalni skeretar CK KP Kine Si Đinping, koji je prisustvovao svečanoj ceremoniji povodom 30-e godišnjice izgradnje Pudunga istakao je da ovaj deo Šangaja treba da postane „pionir u reformama i otvaranju Kine na višem nivou i avangarda u punoj izgradnji moderne socijalističke zemlje”. Si je takođe istakao da Pudung treba da postane „uzor koji naglašava veru kineskog naroda u put, teoriju, sistem i kulturu socijalizma sa kineskim karakteristikama”.

Autor ovih redova lično je posetio Šangaj i pre početka izgradnje Pudunga. Na mestu gde se sada nalazi jedan od najmodernijih urbanih kvartova na svetu, kojem mogu da pozavide i svetske metropole kao što su Njujork, Čigako, London idr., nekada su bila uglavnom pirinčana polja i oranice, ponegde močvarne sa retkim prizemnim kućama, sa magacinima, skladištima i hangarima, a sa teškim uslovima za život.

Šangajska luka koja je bila locirana naspram ovog područja na zapadnoj obali reke Huangpu, u koju su pristajali prekookeanski brodovi, pa i jugoslovenski, bila je zapuštena, prljava i nesređena mada su u njoj uz jedan deo reke bile velelepne stare zgrade koje su kolonijalne sile za svoje potrebe gradile još 30-ih godina prošlog veka.

U to vreme, Šangaj je kao najveći kineski industrijski centar, a kasnije i centar radničkog pokreta, zahvaljujući povoljnom geografskom položaju i interesu sveta za razmenu sa Kinom, već bio izgradjen kao svetska metropola i često je u svetu nazivan „Parizom Dalekog istoka”.

Region Pudung pominje još od sredine petog veka naše ere pod imenom Čuangša. Pripojen je Šangaju tek posle oslobodjenja i proglašenja NR Kine 1949. godine. Medjutim, i pored dinamičnog razvoja Šangaja, sve do 1990. godine Pudung nije zabeležio uočljiv napredak. Tek nakon što je Kina uplovila u stabilan razvoj reformi i otvaranja, kineska Partija i vlada odlučile su da ovom prostoru daju veći značaj i proglasile ga razvojnim područjem od nacionalnog interesa. Takvom odlukom otpočelo je novo poglavlje u razvoju Pudunga.

Grad sa najviše nebodera

Nema stranca koji je posetio Pudung a da nije bio iznenadjen i zadivljen razvojem ovog dela grada. To je jedna od najmodernijih urbanih celina na svetu, sa širokim bulevarima, očaravajućim neboderima najrazličitijih modernih arhitektonskih stilova u čijem projektovanju su učestvovali i najpoznatiji svetski arhitekti, kao i sa industrijskim i razvojnim parkovima, naučno-tehnološkim zonama, inovativnim centrima, svim najpoznatijim svetskim hotelima, restoranima i rekreativnim prostorima. Čitavo područje danju je mravinjak poslovnih ljudi, a noću ljašti ukrašeno sa više svetlećih reklama i dekorativne rasvete nego što ih imaju Njujork i Las Vegas zajedno.

Posle oko decenije intenzivne izgradnje, tadašnji gradonačelnik Šangaja Si Kuangdi (Xu Kuangdi) je sa ponosom isticao da samo u tom kvartu Šangaja - Pudungu ima više nebodera iznad 20 spratova nego u čitavom Njujorku.

Jedna od prvih visokih gradjevina u Pudungu bio je šangajski TV toranj popularno nazvan „Biser Orijenta”. Kada je, posle četiri godine gradnje završen 1995. godine, sa 468 metara visine, bio je najviša gradjevina u Kini i jedan od tri najviša TV tornja u svetu, sve od 2007. godine kada je izgradjen Šangajski svetski finansijski centar visine 492 metra, u kojem je izmedju 79. i 93. sprata bio smešten tada najviši hotel na svetu - Park Hajat Šangaj.

Pored ovog arhitektonskog čuda, u Pudungu su još iznikli i Đinmao kula, visine 202 metra sa 88 spratova, a potom i Šangajska kula visine 632 metra sa 128 spratova. U toj kuli liftovi su medju najbržima na svetu, a kreću se 20,5 metara u sekundi, odnosno fantastičnih 74 kilometra na sat. Ta zgrada sazidana je za sedam godina i završena 2015. goidine i dan-danju je jedna od najviših na svetu.

Savršena saobraćana infrastruktura

Valja napomenuti da se u Putungu nalazi specijalna pruga koja funkcioniše uz pomoć magnetne levitacije što znači da se voz kreće lebdeći iznad železničkih šina i to brzinom od maksimalno 430 kilometara na sat. Pruga od centra Pudunga vodi do aerodroma Pudung, jednog od najvećih u Kini i na svetu, a voz razdaljinu od oko 30 kilometara prelazi za manje od 8 minuta. Na tom vozu su i specijalna stakla na prozorima koja stvaraju privid manje brzine da putnicima ne bi pozlilo. Interesantno je da je to jedini takav voz na svetu i da je uradjen u saradnji sa nemačkim firmama i to posle propalog pokušaja u Nemačkoj da se takav voz pusti u promet.

Na reci Huangpu koja je šira od Save, poslednjih decenija izgradjeno je mnogo velelepnih mostova, ali i prokopano 14 podzemnih (i podvodnih) tunela kojima se obavlja drumski i metro saobraćaj.

Interesantno je da postoji i jedan stakleni tunel za pešake u kojem prolaznici mogu posmatrati podvodni život u reci Huangpu.

Šangaj je inače grad sa najdužom metro železnicom na svetu gde preko 15-ak linija pokriva dužinu od 644 kilometra, a najveći deo tih linija izgradjen je u poslednjih 15 godina.

Od 2008. (kada je Šangaj imao 240 km metroa) do 2010. za samo dve godine, u sklopu priprema za Svetsku izložbu Šangaj Ekspo 2010. izgradjeno je 160 km metroa. Ostalih 244 km izgradjeno je poslednjih 10 godina.

Specijalne zone sa povoljnostima za strane investicije

Vrtoglavom razvoju Pudunga nije doprinela samo enormna gradnja prelepih nebodera, modernih puteva i drugih saobraćajnica, već pre svega novi sistem upravljanja privredom uveden i usavršavan od njegovog osnivanja, a pre svega zahvaljujući fleksibilnom pristupu i jačanju otvaranja i reformi celokupnog kineskog društva.

Ovde treba posebno naglasiti osnivanje takozvanih namenskih specijalizovanih zona. Od juna 2005. godine Pudung je proglašen “pilot projektom sveobuhvatnih reformi”, a od 2014. godine vlada je odlučila da u Pudungu osnuje i prvu slobodnu trgovinsku zonu.

Pored toga u Pudungu postoje namenska industrijska, naučno-tehnološka, inovativna i druge zone, koje služe i kao inkubatori razvoja novih proizvodnih, inovativnih, trgovinskih i drugih korporacija.

Novo područje Pudunga ima ukupnu površinu od 1.210 kvadratnih kilometara i preko 5,5 miliona stanovnika sa stalnim boravkom, od čega oko polovina nisu Šangajci već došljaci iz svih krajeva Kine.

Koliki je enormni razvoj Pudunga u poslednjih 30 godina, pokazuju i statistički podaci: U 1990. godini ukupan bruto drušveni proizvod Pudunga iznosio je 6 milijadi juana (906,2 milona ameiričkih dolara), a 2019. godine dotigao je 1.273 milijarde juana (oko 179,36 milijardi američkih dolara), što je za oko 211 puta više.

Prošle godine prihod po glavi stanovnika prosečno je iznosio 71.647 juana ili oko 10.855 američkih dolara godišnje.

Ukupna vrednost izvoza iz Pudunga povećanja je sa 2,592 milijarde juana (oko 392 miliona USD) na 205,147 milijardi juana (preko 31 milijadu USD). S obzirom na poboljšane uslove života, prosečan vek stanovništva dostigao je ček 85 godina.

Zahvaljujući sve većoj liberalizaciji poslovne, kao i finansijske politike, ogroman broj stranih i multinaciionalnih kompanija nastavlja da investira u Putungu i prvoj slobodnoj trgovinskoj zoni.

Meka za strane investitore

U Šangaju ima više od 60.000 stranih kompanija koje stvaraju jednu četvrtinu šangajskog brutonacionalnog dohodka, daju jednu trećinu poreskih prihoda u budžet Šangaja i čine dve trećine spoljnotrgovinske razmene. Oko 760 multinacionalnih kompanija je svoje regionalne centre za Aziju lociralo u Šangaju, kao i 475 istraživačkih i razvojnih centara. Preko polovine svega toga locirano je u Pudungu.

Uprkos pandemiji Kovida 19, strani kapital nastavio je da stiže u Šangaj i za prvih devet meseci ove godine strane direktne investicije dostigle su 15,52 milijarde američkih dolara, što je povećanje za 6,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu koja nije trpela uticaj pandemije. Najveći deo tih investicija je upravo u Pudungu.

U „Medjunarodnom industrijskom parku za pametnu proizvodnju” u Pudungu, od sto najvećih svetskih proizvodjača mašina, njih 41 imaju svoje fabrike, a od 10 najvećih na svetu, njih 7.

Grad koji ne spava

Iako Šangaj po svojoj klimi nije pogodan za zimske sportove, u Pudungu se nalazi i najveće pokriveno skijalište na svetu sa 227.000 kvadratnih metara površine, od čega su 90.000 kvadrata skijališne staze.

Šangajski Diznilend je 11 puta veći od onoga originalnog u Kaliforniji.

I na kraju, Šangaj, a time u Pudung sada se nazivaju Mo Du, što znači Magična grad. Nazivaju ga i “Grad bez noći”, odnosno “Grad koji ne spava”, jer u svako doba dana i noći tu se može pronaći mesto za zabavu i razonodu, a izbor hrane pa i posle ponoći može se pronaći u luksuznim restoranima sa svim svetskim kulinarskim specijalitetima - francuskim, madjarskim, meksičkim, turskim, mongolskim, korejskim restoranima, a nadju se i sprski ćevapi. Ogroman broj luksuzno opremljenih noćnih klubova pruža mogućost zabave kakvu nudi retko koja svetska metropola.

Spas i trijumf Medjunarodne izložbe - Ekspo

Šangaj, a naročito Pudung, iskoristio je nesvakidašnju priliku 2010. godine da tokom Svetske izložbe Šangaj Expo 2010. pokaže svoje lice u najlepšem svetlu. Na ovoj najvećoj svetskoj manifestaciji (koja je u to doba bila pred odumiranjem, a Šangaj joj je vratio sjaj) tokom šest meseci, od 1. maja do 31. oktobra učestovalo je 246 zemalja i medjunarodnih organizacija, a primila je nevidjenih 73 miliona posetilaca. Rekord je bio 1,03 miliona posetilaca u danu.

Paviljon Srbije u kojem su prikazana i dostignuća naučnika svetskog ranga Tesle, Pupina i Milankovića, kao i naši narodni običaji, kultura i umetnost, tradicija, sportska dostignuća, bio je jedan od najpololarnijih i najposećenijih. Paviljon je posetilo više od 3,5 miliona ljudi, što je ravno polovini stanovnika Srbije.

Autor: Zoran Đorđević