Viši istraživač Istorijskog instituta Crne Gore: Poseta Pelosijeve Tajvanu neće destabilizovati region

„Odgovor Kine na odluku Nensi Pelosi da poseti Tajvan je očekivan, a u narednom periodu se može očekivati od Kine da zaoštri retoriku, ne prema SAD-u, nego prema Tajvanu“, ocenio je viši istraživač Istorijskog instituta Crne Gore Danilo Kalezić.

„Odluka da Pelosi poseti Tajvan jeste kontroverzna, smatra on, ali više sa simboličke nego sa suštinske strane. Time je isprovocirana reakcija Kine, koja je odgovorila sa nečim što je u tim situacijama recipročno, vojnim vežbama, što je bilo očekivano“, zaključio je Kalezić.

„Jasno je da se radi o simboličkoj poseti, a ne o suštinskoj, tako da mislim da ovaj događaj uz sve diplomatske kontroverze koje je izazvao neće ostaviti ni kratkoročne, ni dugoročne posledice po mir“, smatra Kalezić.

Ono što može da isprovocira su, smatra on, vojne vežbe koje se dešavaju u Indo-Pacifiku. Kalezić veruje da to može da promeni način na koji Kina posmatra odnos SAD-a prema Tajvanu.

„Dakle, ovo što se dešava jeste u neku ruku bilo neočekivano najviše zbog unutrašnjih prilika u SAD-u i eksplicitnog stava predsednika Bajdena da ta poseta ne treba da se desi. Iako su to razdvojene grane vlasti, (u ovom slučaju) nije viđeno jedinstvo američke spoljne politike i koordinacija. Dakle, videli smo nešto što se retko dešava u SAD-u, a to je da postoji jasna diferencijacija po spoljnopolitičkom pitanju od predstavnika iste stranke pošto su i Pelosi i Bajden demokrate“, naveo je Kalezić.

On smatra da ovaj sukob neće dugoročno destablizovati taj deo sveta. Kalezić indentifikuje tri razloga za posetu Pelosijeve Tajvanu.

„Prvi je unutarpartijski iIi unutarpolitički. Možda ona u perspekitivi ima predsedničke ambicije i ovo je dobar način da se predstavi međunarodnoj zajednici i da skrene pažnju na sebe. Drugi je pokušaj da se obnovi snaga američke spoljne politike u svetu, posebno nakon Trampa, jer je Tajvan je za vreme prethodne amdinistracije potpuno marginalizovan. Treća stvar je upravo da se isprovocira odgovor Kine, jer ako se vratimo nazad nekoliko godine odnosi SAD-a i Kine su se uglavnim svodili na ekonomske, odnosno trgovinske odnose, a politički deo nikad nije postavljan“, smatra Kalezić.