Srbija razmatra modele za bolje regulisanje tokova otpada od hrane

Svaki gradjanin Srbije, po podacima Programa za zaštitu životne sredine UN, godišnje baci 83 kilograma hrane, što je devet kilograma više od svetskog proseka.

Kako bi se ove količine smanjile, unapredilo upravljanje ovom vrstom otpada i kreirala regulatorna rešenja, budući da se u Srbiji godišnje baci oko milion tona hrane, sproveden je trogodišnji projekat "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji".

Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Srbije Sandra Dokić kazala je da je količina koja završava na deponijama izuzetno visoka i da će morati da se redukuje.

"Sami podaci govore da se generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, u okviru toga 40 odsto čini bio otpad, pri tom se tu nalazi i otpad od hrane i zeleni otpad. To zapravo govori o tome da je to važna tema i da je potrebna analiza kako bi se videlo koji će se koraci tu preduzimati."

Projekat je pokazao da se većina otpada od hrane u Srbiji i dalje najčešće transportuje na deponiju, potom služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje je najređi oblik prerade i neiskorišćeni potencijal.

Direktor za održivi razvoj u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj Slobodan Krstović kazao je da je u okviru projekta uradjen Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane.

"Pripremljen je pre svega za HOREKA sektor, restorane, gde je opisano korak po korak kako upravljati otpadom od hrane i kako za potrebe ovog posla napraviti saradnju sa operaterima sistema...Uradili smo istraživanja o nivou znanja generatora otpada od hrane o procedurama za upravljanje tom vrstom otpada. Pripremili smo smernice za inspekcije."

Nacionalna koordinatorka Otvorenog regionalnog fonda Nemačke razvojne agencije GIZ, koja je radila na projektu, Zorica Bilić ukazala je da je otpad od hrane jedan od najvećih tokova otpada u svetu.

"Bacanje tolikih količina hrane nije samo socijalni problem iako u najvećoj meri jeste, već je i ekološki problem, budući da depovanje ovih količina otpada prouzrokuje ogromne ekološke probleme u zagadjivanju životne sredine i velike emisije gasova sa efektom staklene bašte".

Kroz angažovanje javnog, privatnog i civilnog sektora na projektu došlo se do predloga i rešenja od kojih i privreda i gradjani mogu imati koristi, a jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.