Spas za one koji se bore sa bolestima zavisnosti

Na nekoliko kilometara od gradskog jezgra Podgorice, na Kakarickoj gori, smeštena je istoimena ustanova koja godinama pruža pomoć, utehu i nadu u novi život onima koji se bore sa bolestima zavisnosti.

Od 2008. godine, kada je otvorena, kroz Kakaricku goru prošlo oko šest stotina osoba suočenih sa zavisnošću od narkotika, alkohola ili kocke, koji su tražili put ka izlečenju i novom početku.

Ustanova ima kapacitet za smeštaj 60 muškaraca i 16 žena, navela je direktorka ove ustanove Dijana Milošević.

„Tretman u javnoj ustanovi se sastoji iz dva dela – rezidencijalnog dela (kada su klijenti smešteni u ustanovi) i nerezidencijalnog dela tretmana (gde su oni klijenti koji uspešno završe prvih 12 meseci i koji se vraćaju svojim kućama, a po pozivu stručnog lica prisustvuju grupnim i individualnim psihoterapijama). Trenutno, u ustanovi su smeštena 23 klijenta koji su u rezidencijalnoj fazi, a još njih 16 je u nerezidencijalnoj fazi“, navela je Milošević.

Iako ističe da nije lako biti na čelu ove ustanove, stalni stres, velika odgovornost, napori i odricanja postaju nevažni pred radošću usled uspešnog izlečenja klijenta.

“Ono na šta sam najviše ponosna su životi naših klijenata i klijentkinja. Ponosna sam na svaki njihov uspeh, kao i na poruku koju šalju, a to je da su veliki pobednici”, poručila je Milošević.

Radost zbog uspeha klijenata proživljava i psiholog Nikola Ralević. On upozorava na faktore koji mogu doprineti posrnuću u poroke.

„Kada je reč o naslednim faktorima, ukoliko je npr. u porodici već postojao problem alkoholizma, velika je verovatnoća da će se taj generacijski obrazac nastaviti. Značajna je i sama sredina, jer ako ona toleriše upotrebu alkohola i drugih supstanci, veća je verovatnoća da će osoba biti izložena i da će probati to. Važna su i iskustva koja je imao pojedinac, jer ako je imao traumatična iskustva, ili je konstantno izložen stresu, postoji rizik da će zloupotrebiti psihoaktivne susptance“, pojašnjava Ralević.

Naročito je, ističe, rizičan period adolescencije.

„Tada osoba traga za svojim identitetom. Ono što takođe može da uvuče u svet zavisnosti jeste ukoliko osoba ima čestu potrebu za adrenalinom, slabu toleranciju na dosadu, ili ima problem sa regulacijom svojih emocija i onda poseže za supstancama“, navodi Ralević.

Jedan od onih koji je zbog upotrebe narkotika izgubio mnogo u životu, jeste klijent ove ustanove, koji je uspešno prošao rezidencijalnu fazu.

U srednjoj školi je najpre probao marihuanu, a potom i heroin.

„Potrebno je da zavisnik dotakne dno da bi prelomio i prihvatio da je zavisnik i da je potrebno lečenje. Meni je to bio trenutak kada su počele da padaju moje maske i kada je počelo sve da mi se raspada u životu. Došlo je do raspada braka, ostao sam bez posla, bez stana, bez gomile prijatelja, i više nisam mogao sebi da govorim da imam stvari pod kontrolom“, navodi klijent.

Sada je sve to iza njega, a veliku zahvalnost duguje ovoj ustanovi.