Srbija privremeno obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja

Vlada Srbije je od 11. marta privremeno, na mesec dana, obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja, kako bi sprečila veće poremećaje tržištu i očuvala životni standard stanovništva, iako su robne rezerve pune, a domaće tržište dobro snabdeveno osnovnim namirnicama.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS Bojan Stanić kazao je da privrednici nisu bili za takvu zabranu zbog već potpisanih ugovora, potencijalnog rizika od gubitka tržišta na koja kontinuirano izvoze, kao i uskraćivanja dobre zarade nakon rasta cena hrane na svetskim berzama.

"Treba istaći da smo mi kao PKS bili protiv toga, da smo govorili da treba ograničiti odredjenim kvotama, ali ne i zabraniti, s obzirom da smo mi u proizvodnji tih osnovnih ratarskih kultura, kao što je pšenica, kukuruz samodovoljni, jer proizvodimo dovoljno za sebe, a i izvoznici smo", rekao je Stanić.

Nakon molbi susednih zemalja, Srbija je odlučila da napravi izuzetak i deo te robe plasira potpisnicama inicijative "Otvoreni Balkan", Severnoj Makedoniji i Albaniji, a spremna je da robu izveze i u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Istovremeno, stručnjaci smatraju da otežano prisustvo na tržištu Rusije zbog sukoba u Ukrajini neće drastično pogoditi srpski prehrambeni kompleks.

"Dosta se naših privrednika već preorijentisalo u značajnoj meri i pre ove krize, jer je i poslednjih desetak godina Ruska Federacija u značajnoj meri podigla sopstvene kapacitete i moralo se razmišljati o alternativnim tržištima i to je uradjeno u odredjenoj meri. Verujemo da će ova zabrana ipak kratko trajati i da će se naš izvoz što se tiče osnovnih ratarskih kutura vratiti u normalu", istakao je Stanić.

Za Srbiju problem ne bi trebalo da predstavlja ni nabavka veštačkih djubriva, koja su do skoro u velikoj meri dopremana iz Rusije i Ukrajine, a sada iz Azerbejdžana, Uzbekistana, Libije.

"Postoje i alternativna tržišta i Ministarstvo trgovine u saradnji sa PKS je u procesu pronalaženje. Postoji oko 25 tržišta iz kojih se može uvoziti UREA i odredjena azotna veštačka djubriva, ali treba istaći da tu postoje i visoke carine i samim tim potrebno je potpisati bilateralne sporazume sa tom zemljama Bliskog istoka Saudijska Arabija, Katar, UAE odakle bi se ta sirovina mogla uvoziti", dodao je.

Srbija je jedan od najvećih proizvodjača hrane na jugoistoku Evrope i prošle godine izvezla je poljoprivredne i prehrambene proizvode za 4,2 milijarde evra. U 2021. proizvedeno je pored ostalog oko šest miliona tona kukuruza, oko 3,7 miliona tona pšenice i oko 650.000 tona ulja.