Srbija počela temeljno čišćenje opasnog industrijskog otpada

U Srbiji je počelo temeljno čišćenjen opasnog industrijskog otpada koji je nastao 2000-tih godina u fabrikama u stečaju ili u procesu privatizacije, koji velikim delom nije bio adekvatno zbrinut.

Prema najavi ministarstva zaštite životne sredine otpad će biti zbrinjavan po svetskim standardima, ali sukcesivno. Procene su da će čitava misija trajati najmanje 10 godina, kazao je rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.

"Poslednja procena koje je radjena 2014. godine se vodila time da se više od 350.000 tona industrijskog i opasnog otpada nalazi u kompanijama u stečaju i ono što je posebno zabrinjavajuće je to da su to loklacije u gradskim zonama. Neke su delom i privatizovane, ali oni predstavljaju u svakom slučaju opasnost po bezbednost i zdravlje gradjana", istakao je Mitrović.

Otpad je rasporedjen, prema stručnim procenama, na oko 70 lokacija širom zemlje. Do sada je zbrinuto više hiljada tona otpada iz nekadašnjih fabrika akumulatora i pneumatike, poljo mehanizacije, elektronske i hemijske industrije. Rešenost države da opasan instorijski otpad svede ne nulu košta.

"Procene su da bi Srbija mogla da podvuče crtu i kaže - da sada smo sklonili industrijski otpad iz urbanih zona. Za to treba godišnje da se izdvaja najmanje 500 miliona evra, kako bi taj proces mogao da funkcioniše i kako bi bio održiv", rekao je Mitrović.

Srbiji veliki problem predstavlja nepostojanja adekvatnog postrojenja za tretman takvog otpada, a koje bi bilo transparentno, kontrolisano i bezbedno, kao i otežan izvoz takvog otpada na tretman, zbog poštrenih pravila EU.

"I dalje imate generisanje skoro 80.000 tona na godišnjem nivou. Pored istorijskog, imate aktivnu proizvodnju koja generiše industrijski opasan otpad što praktično daje poruku da je nužno da privatni kapital bude jedan od nosilaca ovih rešenja ili model javno-privatnog partnerstva izmedju države i privatnog kapitala. U planu je održivo postrojenje na lokaciji hemijskog parka Prahovo u istočnoj Srbiji, koje bi kapacitetom od 80.000 tona na godišnjem nivou moglo da pomogne u zbrinjavanju ovog procesa", dodao je Mitrović.

Nadležni u Srbiji su svesni da bi uklanjanje takvog otpada sa atraktivnih lokacija za industriju, povećao konkurentnost privrede i omogućio nesmetani dolazak dodatnih stranih investicija.