Solidarna preduzeća u Srbiji treba da dobiju svoj zakon posle više od 10 godina

Srbija je na putu da konačno postavi pravni okvir u oblasti socijalnog preduzetništva, u kojoj posluje skoro 1.200 preduzeća. Zakon na kome se radi 10 godina treba da pomogne dugoročno nezaposlenim žrtvama nasilja, osobama s invaliditetom, beskućnicima, povratnicima sa odsluženja kazni i drugim osetljivim grupama gradjana da lakše dodju do posla, kao i da se postavi osnov za dalji razvoj solidarne ekonomije u zemlji, kazao je član Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Neven Marinović.

“Mi pretpostavljmo da ima nekih 10.000 ljudi angažovanih u solidarnim ili socijalnim preduzećima. EU je izašla sa podatkom da je to šest odsto radne snage, oko 11 miliona ljudi na nivou EU. zaposleno ili angažovano u socijalnim preduzećima, tako da pretpostavljamo da je ovaj broj možda veći i u Srbiji, s obzirom da je ovih par hiljada mali procenat ukupne radne snage u Srbiji”.

Ključna prepreka za razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji je nedostatak podsticaja koji bi stimulisali i olakšali ulaganja u njih. Cilj zakona je da definiše termin solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa solidarnog preduzeća, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju podršku u poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama.

“Socijalna preduzeća mogu da posluju kao i svako drugo preduzeće, nema ograničenja čime mogu da se bave, ali ono što vidimo u praksi kod nas jeste da se u velikoj meri bave različitim proizvodnim delatnostima, pre svega u domenu prehrambene industrije, poljoprivrede i nekih proizvoda namenjenih tržištu preharambenih proizvoda, potom različitim uslugama. U Evropi se bave i IT uslugama, prevozom, manje više sve što imate u klasičnoj ekonomiji”, rekao je Marinović.

Novi zakon treba da onemogući i zloupotrebe, kao i da se veći deo profita vrati u preduzeće, za podršku tim ranjivim grupama.

“Definiše i da, ako se socijalno preduzeće ugasi, osnivači ne mogu da raspolažu kapitalom i imovinom, nego se ona prebacuje na neko drugo socijalno preduzeće. To je čitav aspekt od prepoznavanja, preko podrške do osiguranja”, dodao je Marinović.

Očekuje se da uskoro počne javna rasprava i da nacrt zakona, koji je u finalnoj fazi, početkom naredne godine udje u proceduru za usvajanje.