Vuk Jeremić: "Težina" Kine u okviru UN-a praktično nemerljiva

Generalna skupština Ujedinjenih nacija u oktobru 1971. godine usvojila je Rezoluciju broj 2758 kojom je NR Kina u UN-u dobila mesto stalne članice, koji joj je i pripadao po međunarodnom pravu.

Vuk Jeremić, predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine UN, bivši ministar inostranih poslova Srbije dao je intervju za Kinesku medijsku grupu i delio je svoje mišljenje o ulozi Kine u zaštiti statusa i uloge UN-a, njenom učešću u globalnom upravljanju, doprinosu Kine inovaciji međunarodnih multilateralnih mehanizama i ulozi Inicijative “Pojas i put“ u unapređenju međunarodne saradnje.

KMG: U oktobru 1971. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju broj 2758 kojom je NR Kina u UN-u dobila mesto stalne članice, koji joj je i pripadao po međunarodnom pravu. Kakvu ulogu Kina igra u zaštiti statusa i uloge UN-a i odbrani principa Povelje UN-a?

Jeremić: Ta rezolucija je zaista jedna istorijska rezolucija i njom je zapravo učinjena poslednja promena u sastavu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Od 1971. godine, pa do danas nije bilo promena u sastavu Saveta bezbednosti. Dakle, to jeste jedan istorijski događaj i imao sam tu čast da otvorim jednu konferenciju koju je organizovala Kineska akademija društvenih nauka u septembru ove godine i koja se bavila tim pitanjem promene Saveta bezbednosti tada 1971. godine, obeležio se taj istorijski datum, ali i uloge Kine u današnjem svetu, u današnjem sistemu Ujedinjenih nacija.

Kao bivši ministar spoljnih poslova Srbije, mogu da kažem da saradnja Srbije sa Kinom u kontekstu Ujedinjenih nacija je zaista nešto za šta imam samo reči hvale. Kina principijelno stoji iza Srbije kada je reč o Rezoluciji 1244 i kada je reč o suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Srbije, Kina je tu vrlo eksplicitna, a njena "težina" u okviru UN-a je praktično nemerljiva sa bilo kim drugim osim drugim stalnim članicama Saveta bezbednosti.

Imao sam priliku da razgovaram sa najvišim kineskim rukovodiocima i da sarađujem sa Kinom, uključujući i predstavnike Kine u Ujedinjenim nacijama i kada sam bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i mogu da posvedočim da nije bilo teme koju je Kina preskakala, da nije htela da se time bavi u Generalnoj skupštini, a za neke druge stalne članice Saveta bezbednosti, za njih ne može baš tako da se kaže, jer ipak su one najvažnije stvari u UN-u, odlučuju o Savetu bezbednosti i onda stalne članice, one koje imaju pravo veta, prevashodno su koncentrisane na ono što se dešava u samom Savetu bezbednosti.

Kina se u Generalnoj skupštini ponašala u skladu sa principom suverene jednakosti država. Kao i sve zemlje, uključujući i Srbiju, bila je angažovana i to uvek na jedan konstruktivan način. Taj sam čin prelaska "stalne stolice" u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija "iz ruku Tajvana u ruke NR Kine" je zapravo ispravljanje jedne abnormalnosti koja se desila prilikom osnivanja UN-a, a to je da jednu zemlju, koja je u tom trenutku imala skoro milijardu žitelja, predstavlja Vlada koja ima administrativni kapacitet od 20 miliona ljudi - Tajvan. Dok sa druge strane na kontinentu imate zemlju od milijardu stanovnika, koja nije do tada imala stolicu u UN-u. Te 1971. godine, kada je Peking postao stalni član Saveta bezbednosti i UN-a, ispravljena je ta anomalija i zato mislim da je to jedan istorijski trenutak u evoluciji UN-a, od 1945. godine do danas.

KMG: Tokom učešća u najvažnijim svetskim zbivanjima, status Kine se menjao. Po vašem mišljenju, kakve pozitivne promene je Kina donela međunarodnoj zajednici?

Jeremić: Kada sam bio ministar spoljnih poslova, išao sam u posetu Kini i način na koji je Kina tretirala srpsku delegaciju, bio je identičan tome kako bi tretirala delegaciju Francuske ili Sjedinjenih Američkih Država. Dakle, Kina insistira na tom principu suverene jednakosti, da države koje su nezavisne, koje su članice UN-a, treba da jedna drugu posmatraju kao ravnopravne, koliko god u nesrazmeri bila njihova veličina ili broj stanovnika ili društveni bruto dohodak itd. Tako da, način na koji se Kina ponašala prema Srbiji, a i svim drugim zemljama je način na koji je ona doprinela da se, u neku ruku, promeni i atmosfera u UN-u.

Pre 20-ak godina, pogotovo pre kraja Hladnog rata, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez bili su apsolutno dominantni akteri u organizaciji UN-a, a druge zemlje su se malo pitale za to kojim će putem ići izgradnja neke rezolucije ili akcije UN-a. Kako je pozicija Kine evaluirala, u smislu njene specifične ekonomske težine, pogotovo od 1979. godine, kada je došlo do ozbiljnih reformi, pa do danas, rasla je kineska ekonomija, a zajedno sa njom rasla je i "težine" Kine i u drugim domenima. Taj rast je doprineo nekoj vrsti demokratizacije odlučivanja u okviru UN-a, s obzirom da je tad, sve moćnija Kina, zastupala poziciju da su sve zemlje jednake. Naravno, daleko od toga da su baš svi u potpunosti jednaki u realnom životu i dan danas u UN-u, ali u tom smislu, situacija danas je daleko bolja nego pre 1971. godine, kada je NR Kina postala član UN-a ili 1979. godine, kada je počeo proces velikih reformi u Kini.

Tako da je moje mišljenje o tome kako Kina utiče na multilateralne organizacije i procese uopšte pozitivno.

KMG: Koji faktori utiču na reforme UN-a? Kakav doprinos Kina može da da inovaciji međunarodnih multilateralnih mehanizama?

Jeremić: Danas je UN praktično paralisan. Odlučivanje je praktično paralisano zbog toga što u tom najvažnijem centralnom organu u UN-u - Savetu bezbednosti, gotovo ništa ne može da prođe. Dakle, podela je duboka. S jedne strane se nalaze tri stalne članice Saveta bezbednosti - Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska, s druge strane se nalaze ponekad Rusija, ponekad Kina, ponekad Rusija i Kina zajedno, ali s obzirom da se sa obe strane nalaze stalne članice Saveta bezbednosti onda vrlo toga malo može da prođe, jer da bi nešto prošlo u Savetu bezbednosti potrebno je da nijedna stalna članica ne stavi veto na bilo kakvu odluku. Onda se to, kao atmosfera, širi i u druge organe, agencije UN-a, pa i u druge organizacije multilateralnog karaktera.

Mi danas živimo u vreme geopolitičke recesije. Kad govorimo o recesiji, to obično ima ekonomsku konotaciju. I u geopolitici, tj. međunarodnim odnosima takođe postoje pozitivni i negativni ciklusi. Danas se nalazimo u negativnom geopolitičkom ciklusu, kada se jako malo sarađuje na međunarodnom planu, kada se uprkos svim problemima sa kojima se suočava čovečanstvo, ključne zemlje, pa i mnogi drugi, daleko manje sarađuju nego što bi to problemi sa kojima se suočavamo zahtevali. Drugi način da se kaže geopolitička recesija je da se kaže "hladni rat".

Mnogi danas ovu aktuelnu situaciju u međunarodnim odnosima, pre svega imajući u vidu odnose Amerike i Kine, nazivaju "drugim hladnim ratom". Onaj prvi je bio između SAD-a i Sovjetskog Saveza i njihovih saveznika, danas je to između Amerike i Kine. Kao što u ekonomiji recesija uvek preti da se pogorša i postane depresija, tako i u geopolitici recesija se može pod nekim okolnostima pretvoriti u depresiju, a geopolitička depresija znači zapravo svetski rat.

Dakle, mi smo danas u "hladnom ratu" koji bi mogao ući u svoju opasniju fazu, kada više ne bi bio hladan. Da li ćemo dotle stići, pre svega zavisi od odnosa SAD-a i Kine. Na njima je velika odgovornost, naravno postoje odgovornosti i na ostatku međunarodne zajednice i drugih igrača koji su, takođe, vrlo uticajni, koji su oružano vrlo potentni, ali niko se u današnjem svetu ne može uporediti sa vojnom, ekonomskom, naučno-tehnološkom, pa i biološkom snagom kojom raspolažu SAD i Kina. Dakle, od njihovog odnosa će zavisiti kojim putem ćemo se kretati. Zbog toga aktuelni nivo odnosa između Vašingtona i Pekinga je nedovoljan da bi se bio optimista.

KMG: Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izjavio da se svet suočava sa izazovima koji nisu viđeni ranije, time je sve teže da ciljevi održivog razvoja budu ostvareni, tako sve zemlje članice UN treba da ulažu zajedničke napore kako bi se ciljevi održivog razvoja vratili na pravi put. S kojim izazovima se svet suočava u pogledu održivog razvoja? Kako ocenjujete Inicijativu za globalni razvoj koji je predsednik Si Đinping predložio na generalnoj debati u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN?

Jeremić: Ciljeva održivog razvoja ima ukupno 17 i one predstavljaju jedan sveobuhvatni paket oko koga se svet složio u 2015. godini. Tri godine su trajali pregovori o tim ciljevima.

Imao sam čast da predsedavam tim pregovorima 2012. i 2013. godine, kada su počinjali multilateralni pregovori koji su uspešno okončani 2015. godine i definisani su tako da obuhvataju sve ono što je pod aktuelnim uslovima u današnjem vremenu neophodno da bi svet došao na put prosperiteta, da nastavi sa ekonomskim razvojem koji bi bio ravnomerniji nego što je bio do sada, da se svet odupre klimatskim promenama, ali i da u socijalnom smislu, one rupe koje postoje u određenim zemljama, pa tako i u celome svetu - jaz između bogatih i siromašnih itd, da ekonomski razvoj i borba protiv klimatskih promena ne bude na uštrb povećanja tog jaza između bogatih i siromašnih, ravnopravnost između polova, generacija itd.

Ono što je dobra vest iz 2015. godine jeste da je ceo svet uspeo da se složi, svi su glasali, uključujući Srbiju za te ciljeve održivog razvoja. Ono što je loša vest je da od tada stvari baš nisu najbolje funkcionisale, kada je reč o ispunjavanju tih ciljeva, o načinu na koji su se zemlje članice UN-a držale onoga što su obećale da će učiniti u smislu ispunjavanja tih ciljeva, tako da naročito sa pandemijom korona virusa, došlo je do naglog pada u toj trajektoriji koja do tada nije bila naročito ohrabrujuća, u smislu ispunjenja obaveza koje su zemlje članice prihvatile da bi se ispunili ciljevi održivog razvoja do 2030. godine, kako su oni definisali.

Danas, verovali ili ne, ne postoji nijedna zemlja na svetu koja je na trajektoriji da postigne sve te ciljeve do 2030. godine, a ideja je bila da postignu svi. Kako stvari trenutno stoje, neće postići nijedna i zbog toga je liderstvo velikih sila u tom smislu, pre svega kroz snagu sopstvenog primera od izuzetno velikog značaja da bi se čovečanstvo ponovo pokrenulo u pozitivnom pravcu, ne bi li ciljevi održivog razvoja bili zaista ispunjeni i tu Kina igra veliku ulogu i govor predsednika Si Đinpinga na 76. zasedanju Generalne skupštine UN-a je bio izuzetno važan i po mnogima istorijski.

Kina se tu obavezala na neke velike ciljeve, pre svega kada je reč o zaštiti životne sredine, a u kontekstu borbe protiv klimatskih promena. Predsednik je u svom govoru rekao da se Kina obavezala da će emisije ugljen-dioksida u Kini, a ona je danas jedna od glavnih emitera ugljen-dioksida u atmosferu, da će oni svoj vrhunac dostići 2030. godine, nakon čega će krenuti da padaju. Da će Kina postati neutralna u smislu emisije ugljen dioksida, dakle neće doprinositi emisiji ugljen-dioksida u atmosferu zemlje, najkasnije 2060. godine. Dakle, do 2060. godine ili ranije Kina više neće emitovati ugljen-dioksid. To je veliko obećanje, imajući u vidu veličinu kineske ekonomije i njen dinamičan stepen razvoja. Obećanje koje mnogi drugi nisu u stanju da naprave, a morali bi da naprave zbog toga što teško možete da zamislite borbu protiv klimatskih promena ukoliko u njoj ne učestvuju svi, i veliki i mali i manje ili više razvijeni itd. Tako da je Kina sa svojim nastupom u septembru u Njujorku, mnoge izuzetno pozitivno iznenadila i visoko podigla lestvicu kada je reč o borbi protiv, konkretno, klimatskih promena.

Tu takođe postoji jedan drugi element, a to je tehnološki napredak Kine. Ona je danas jedna od tehnološko najnaprednijih zemalja sveta, a u određenim sferama tehnologije možda najnaprednija. Jedna sfera gde je Kina sasvim sigurno među prvima, ako ne i prva, jeste proizvodnja tzv. zelenih tehnologija. One su vezane za proizvodnju energije na način koji ne ugrožava i ne zagađuje životnu sredinu. Takođe, tehnologija koja koristi zelene izvore energije za produkciju drugih stvari, tako da sa te tehnološke strane, Kina će biti jedna od ključnih aktera u decenijama koje dolaze i cela planeta, ukoliko želimo da ostanemo na održivoj trajektoriji, svoju proizvodnju energije, uopšte industriju će morati da transformiše ka zelenim tehnologijama i jedna od najvažnijih "ponuda na stolu", za sve zemlje sveta, kada je reč o tome kojoj tehnologiji da pribegnu biće kineska tehnologija. Trenutno, ona je verovatno superiornija u odnosu na druge.

Predsednik Si Đinping u tom govoru se obavezao na nešto što je malo ko očekivao, a to je da Kina više neće ulagati u proizvodnju uglja, ne samo u Kini, već bilo gde na svetu, a ugalj je zapravo jedan od najprljavijih izvora energije, on najviše zagađuje životnu sredinu. Sa prestankom kineskog finansiranja, kopanja, proizvodnje uglja, bitno se menja međunarodna jednačina energetske održivosti.

KMG: Kako vidite ulogu Inicijative “Pojas i put“ u unapređenju međunarodne saradnje?

Jeremić:Inicijativa "Pojas i put" je svakako najambiciozniji infrastrukturni projekat u istoriji ljudske civilizacije. Mnoge plaši veličina tog projekta. U pitanju su trilioni dolara, desetine, ako ne i stotine hiljada kilometara kopnenih puteva, ali i vazdušnih i morskih luka, u pitanju su i digitalne transverzale. Dakle, nije u pitanju samo fizička infrastruktura. Dakle spajanje tačaka planete u smislu pospešivanja komunikacije, razmene roba, kultura, ideja bi u slučaju ispunjenja tog "sna", te vizije, mogle biti jedan od najvećih pozitivnih doprinosa našeg vremena i naše generacije.

Mnoge zemlje sveta imaju izvesnu vrstu rezerve, imaju određene strahove kada je reč o jednom pojasu, putu i postavljaju veliki broj pitanja vezano za transparentnost, ekološku, finansijsku održivost tih projekata ili bar nekih od tih projekata, i to su vrlo legitimna pitanja, na koje verujem da Kina ima dobre odgovore.

Samo, potrebno je malo više strpljenja da se dođe do punog, odnosno većeg stepena razumevanja između onih koji ta pitanja postavljaju i Kine, koja te odgovore treba da da. Ali, s obzirom da je strpljenje prilično imanentno kineskoj kulturi, uveren sam da će Kina pokazati dovoljno strpljenja da sve te tačke koje bi neko mogao problematizovati u kontekstu ostvarenja tog velikog projekta, da sve te nejasnoće budu otklonjene, jer jedan dobar deo sveta, ogroman geografski prostor, sasvim sigurno bi imao ogromne koristi od ispunjenja te velike vizije i te velike ideje.

Pripremili: Vang Tingting i Fu Jiheng