Kina u Savetu bezbednosti

piše: Dr Ivona Lađevac, zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Na konferenciji održanoj u Dambarton Ouksu po završetku Drugog svetskor rata, 1944. godine, Narodna Republika Kina, Ruska Federacija, Velika Britanija i SAD započele su rad na dokumentu čijim je usvajanjem naredne godine osnovana Organizacija ujedinjenih nacija. Kao država koja je prva ušla u rat sa silama osovine, Kina je dobila čast da prva potpiše Povelju Ujedinjenih nacija, osnivački akt organizacije koja je zamenila nekadašnju Ligu naroda.

Međutim, zbog unutrašnjih prilika i postojanja dve vlade, usledile su godine tokom kojih je Narodna Republika Kina branila svoj legitimitet, da bi se tek 25. oktobra 1971. godine „vratila“ u Ujedinjene nacije. Usvajanjem Rezolucije 2758 Generalne skupštine NR Kina je priznata kao jedini legitiman predstavnik kineskog naroda, a ujedno je označen i njen povratak u Savet bezbednosti koji je do tada zbog njenog iznuđenog odsustva, bio prilično disfunkcionalan. Od tog trenutka, u Savetu bezbednosti, po Glavi VII Povelje OUN najznačajnijeg organa ove međunarodne organizacije, čuvara svetskog mira, postoje dve države koje su ostale verne principima na kojima UN funkcionišu.

U uslovima promenjenog odnosa snaga, dve države osnivači OUN i stalne članice Saveta bezbednosti, uz NR Kinu i Ruska Federacija, i dalje insistiraju na osnovnim principima, smatrajući ih garancijom suverenosti država članica. Zaštita ovih principa predstavlja i mnogo više, očuvanje međunarodnog poretka bez nametanja tuđih pravila i ukidanja tradicionalnih vrednosti.

Svojim prisustvom u Savetu bezbednosti i aktivnim učešćem u rešavanju gorućih pitanja, kao što je, na primer, pitanje Kosova i Metohije, NR Kina predstavlja zaštitnika međunarodnog prava koji države ne meri po veličini, bogatstvu ili političkom značaju, već svaku posmatra kao ravnopravnog partnera. Iz tog razloga, Kina insistira na ukidanju „elitizma“ i traži ravnopravan tretman za sve države sveta, uz poštovanje njihovih teritorijalnih i suverenih prava i ne mešajući se ni u čije unutrašnje poslove.

Kina posebno upozorava na opasnost od lažnih boraca za ljudska prava koji su svoje pravo lice i namere pokazali 1999. godine kada su bombardovali jednu suverenu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Takav poraz međunarodnog prava i kraha multilateralizma, Kina ne želi da dozvoli da se ponovi. Zato se oštro protivi zagovaranju i/ili primeni mera i aktivnosti kojima bi svet ponovo bio suočen sa pokušajem prekrajanja po meri samo jedne države.

Prethodnih 50 godina članstva u Savetu bezbednosti bile su godina izazova sa kojima se Kina uspešno nosila. Imajući u vidu dostignuća koja je ona postigla u tom periodu razvijajući svoju ekonomsku snagu i gradeći svoje društvo, buduće izazove će rešavati mnogo spremnija.