Neophodnost življenja u saglasju s prirodom

piše: Dr Ivona Lađevac, zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Kao što je najavljeno, 11. oktobra 2021. godine počelo je XV zasedanje zemalja članica Ujedinjenih nacija potpisnica Konvencije o biodiverzitetu. Zvanični domaćin zasedanja „Ekološka civilizacija: izgradnja zajedničke budućnosti za sav život na Zemlji“, koje traje do 15. oktobra, je provincija Junan, odnosno grad Kunming.

U svom obraćanju, citirajući kinesku izreku „sva bića cvetaju kada žive u harmoniji i dobijaju hranu iz prirode“, predsednik Si je pozvao zemlje potpisnice da reše sve probleme koje je ljudska civilizacija donela i da „zadrže aktivnosti u granicama ekologije i okruženja i sprovedu holističko očuvanje i sistematsko upravljanje planinama, rekama, šumama, poljoprivrednim zemljištima, jezerima, travnjacima i pustinjama“. U ovom smislu najveću pomoć i podršku moraju dobiti zemlje u razvoju čiji su resursi višestruko ograničeni i koje nisu u mogućnosti da istovremeno postignu ekonomski razvoj i zaštite životnu sredinu. Pružanje takvog vida pomoći biće pokazatelj ne samo solidarnosti, već i iskrenog opredeljenja da se sačuva život na Zemlji.

Bez ikakve sumnje, svesne ozbiljnosti postojeće ekološke situacije, države učesnice su već drugog dana zasedanja donele deklaraciju kojom se obraćaju svetskoj javnosti i ukazuju na nesagledive posledice koje kontinuirani industrijski razvoj ima po celokupan živi svet na Zemlji. Podsećajući na važnost „Vizije za biodiverzitet 2050: živeti u harmoniji sa prirodom“, odnosno, „Agende za održivi razvoj 2030“ i istovremeno izražavajući zabrinutost za nemogućnost ostvarivanja njima postavljenih ciljeva, države članice pozivaju na „hitne i integrisane“ korake za suzbijanje smanjenja biodiverziteta širom sveta. One posebno naglašavaju da je upravo sektor globalne ekonomije doprineo opasnom smanjenju staništa i biljnih i životinjskih vrsta tokom XX veka. Kao ilustracija može poslužiti izveštaj Svetskog fonda za divlje životinje za 2020. godinu, koji je Living Planet stavio na uvid. Izveštajem je utvrđeno prosečno smanjenje broja populacija sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba u proseku za 68 odsto u periodu 1970-2016. Posebno je ukazano na situaciju u tropskim podregijama Amerike u kojima je zabeležen najveći pad u svetu - 94 odsto! Ovim izveštajem su potvrđene procene da brzina kojom nestaju biljne i životinjske vrste nije postojala tokom 10 miliona godina, te da se zaštita biodiverziteta nameće kao ključni faktor za opstanak planete.

Zbog procene da će se zemlje u razvoju najteže nositi sa postojećim problemima, jedna od mera predloženih deklaracijom je povećano „pružanje finansijske, tehnološke i podrške izgradnji kapaciteta zemljama u razvoju za implementaciju „Globalnog okvira biodiverziteta za period posle 2020. godine“ u skladu sa odredbama Konvencije“.

Budući da se zasedanje u Kunmingu održava prevashodno u onlajn formatu, njegov drugi, „van mrežni“ deo, zakazan je za period od 25. aprila do 8. maja 2022. godine. Očekuje se da će se zemlje članice tada usaglasiti oko „Globalnog okvira biodiverziteta za period posle 2020. godine“.