Revolucija 1911. godine

piše: Dr Ivona Lađevac, zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Široj javnosti je manje poznato da je i Narodna Republika Kina imala svoju „oktobarsku revoluciju“.

Naime, uprkos činjenici da je još 1894. godine Sun Jatsen (Sun Zhongshan) osnovao prvu kinesku buržoasku revolucionarnu grupu „Društvo za obnovu Kine“. Po uverenju Sun Jatsena, stečenom na iskustvu zapadnih zemalja, revolucija je bila jedini put za izlazak iz ekonomske nerazvijenosti, za modernizaciju poljoprivrede, razvoj industrije, ali i novu unutrašnju političku organizaciju zemlje.

Uprkos tome što je „Društvo za obnovu Kine“ širom zemlje raspaljivalo ustaničko raspoloženje, dinastija Ćing je odolevala i uspevala da se održi na vlasti. Međutim, 10. oktobra 1911. u gradu Vuhanu, današnjem okrugu Vučang, provinciji Hubei, došlo je do oružane pobune ogromnih razmera čime je označen početak Revolucije.

Za savremenu Kinu ova revolucija ima veliki značaj jer od tog trenutka počinje da se trasira put ka Kini kakvu znamo. Pad dinastije Ćing označio je kraj kineskog carstva, a 1. januara 1912. proglašena je Republika Kina.

Govoreći na sastanku održanom povodom 110. godišnjice Revolucije, predsednik Si je istakao da je revolucija bila neizbežna posledica zaoštrenih društvenih sukoba i izraz uporne borbe kineskog naroda da se spase ugnjetavanja i stvori uslove za život po svojoj meri. Samo iskrenom verom i predanošću narod je uspeo da zatvori poglavlje monarhističkog ustrojstva koje je trajalo 2 000 godina. Pokrenut je talas društvene transformacije na kom su kasnije stvorene i Komunistička partija Kine i Narodna Republika Kina.

Duh predaka živi i u Kini danas. Današnje generacije sa ponosom čuvaju nasleđe i predano rade na ostvarivanju nacionalnog podmlađivanja znajući da budućnost Kine drže čvrsto u svojim rukama i da stvaraju svet kakav i zaslužuju i žele.