Veliki potencijal direktnog železničkog kargo transporta iz Kine za Srbiju

Pre dve godine prvi teretni voz iz kineskog Djinana krenuo je za Beograd, čime je uspostavljena prva železnička kargo linija izmedju Srbije i Kine. Voz je doneo opremu koju kineske kompanije koriste za izgradnju brze pruge od Beograda do Budimpešte, a 2020. još jedan voz je doneo medicinsku pomoć za suzbijanje pandemije.

Generalni direktor železničke kompanije Srbija kargo Dušan Garibović smatra da je perspektiva tog vida transporta robe iz Kine u Srbiju izvesna i da će se broj vozova povećavati.

"Ta dva voza, koja su bila namenska, ona u stvari govore da će železnički saobraćaj od Kine do Srbije ili nekih drugih destinacija u zapadnoj ili centralnoj Evropi biti sve češći i biti sve veći i jednog dana postati redovni."

Kao glavni podsticaj za kargo povezivanje železnicom Srbije i Kine, koje je nekada, kako je rekao, bilo u domenu naučne fantastike, Garibović navodi projekat "Pojas i put". A trenutno težište saradnje u toj oblasti je sa velikim kineskim kompanijama koje već rade u Srbiji.

"Mi u ovom trenutku, pored ovih direktnih vozova, gde smo tek počeli (da saobraćaju) i koji će svakoko postati redovni u nekoj bliskoj budućnosti, redovno prevozimo 2.250.000 tona robe za HBIS Smederevo, kinesku kompaniju koja je kupila našu železaru. Negde tokom ove godine ćemo prevesti oko 700.000 tona rude bakra koja ide iz Bora za luku Bar za Zi Djin koper", istakao je Garibović.

Srbija kargo ima odliču saradnju sa kineskom kompanijom Kosko šiping.

"U prošloj godini smo prevesli 1.328 kontejnerskih vozova iz luke Pirej do Srbije ili dalje prema centralnoj i zapadnoj Evropi, što je povećanje šest puta u odnosu na 2014. godinu kada su ti kontejnerski vozovi počeli da dolaze iz luke Pirej, odnosno kada je kineska kompanija Kosko šiping kupila 51 odsto akcija luke Pirej", dodao je Garibović.

Podsetio je i da je u 2020. godini 878.000 kontejnera prevezeno železnicom iz Kine u centralnu i zapadnu Evropu, kao i na procenu Medjunarodane železničke organizacije da će do 2025. godine 75 odsto robe se prevoziti železnicom i rekama, odnosno da je perspektiva prevoza robe u intermodalnom transportu.