Zoran Spasić: Litvanija odabrala pogrešan politički put

Kineska vlada je odlučila da opozove svog ambasadora u Republici Litvaniji i takođe zatražila da vlada Litvanije opozove svog ambasadora u Kini. Ova retka diplomatska odluka doneta je nakon što je baltička država zanemarujući ponavljana predstavljanja Kine i artikulisanje potencijalnih posledica, omogućila kineskoj tajvanskoj provinciji da u svom glavnom gradu Viljnusu postavi "predstavništvo" pod imenom "Tajvan".

Litvanija, mala baltička država sa manje od tri miliona ljudi, napustila je pre nekoliko meseci mehanizam saradnje 17+1 između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (Kina-CIE). Veoma je primetno da su Baltičke države sa posebnim entuzijazmom propagandno delovale protiv Kine i Rusije.

Nakon smene vlade u oktobru 2020, Litvanija je usvojila otvoreno neprijateljski stav prema Kini. Postoji nekoliko razloga iza ove nagle promene politike vođene domaćim političkim imperativima. Najočiglednije je da se nova koalicija desnog centra vodi određenim interesima koji imaju za cilj apsulutnu konfrontaciju prema Kini u službi drugih država.

Pošto je 1991. godine uspostavila diplomatske odnose sa kineskom vladom, litvanska vlada je trebalo da bude svesna velike osetljivosti pitanja Tajvana. Zašto Litvanija rizikuje da ospori osnovni nacionalni interes druge po veličini svetske ekonomije?

Neki spekulišu da iza logike Litvanije stoje ekonomski razlozi, ali ovaj argument teško može da se opravda. Prema najnovijim statističkim podacima, bilateralna trgovina između Kine i Litvanije od januara do aprila 2021. godine dostigla je više od 800 miliona dolara. Drugi faktori moraju biti u igri. Iako ideologija i unutrašnja politika pomažu u razumevanju diplomatskog akta države članice Evropske unije (EU), strateški faktor u globalnom kontekstu nekih zemalja je ohrabrio litvansku vladu. U stvari, Litvanija se sve više okrentala protiv Kine u poslednjih nekoliko godina kada su SAD pozicionirale Kinu kao takozvanog strateškog konkurenta.

Uprkos aplauzima pojedinih država, ostaje nepoznato u kojoj meri će litvanska vlada biti nagrađena za svoj nepromišljeni i politički opasan i loš potez. Ali nema sumnje da će osporavanje međunarodno priznatog principa jedne Kine sigurno negativno uticati na veze Kine i Litvanije i EU uopšte.

Ovo je oduvek bilo karakteristično litvansko ponašanje. Kao jedna od najmanje naseljenih evropskih zemalja, ali politički radikalna od svoje nezavisnosti, Litvanija je bila na čelu antiruskih pokreta na Zapadu. Napetosti sa Rusijom su velike, a odnosi su se pogoršali i sa Belorusijom.

U Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, na zidu je ploča sa citatom bivšeg predsednika SAD Džordža Buša. Tokom svoje posete Litvaniji, rekao je da je '' ko god izabere Litvaniju za svog neprijatelja, takođe je neprijatelj Sjedinjenih Američkih Država. '' Litvanci su bili oduševljeni ovim.

Dok Litvanija nastoji da pokaže svoju poslušnost pojedinim državama, njena diplomatija je provokativna i neprijateljska prema Kini. Da li Litvanija stvarno nema ništa važnije da uradi nego da se usredsredi na unutrašnja pitanja Kine? Naravno, Kina razume da je litvanski anti-kineski narativ samo odraz geopolitičke strategije pojedinih država.

Međutim, što se tiče pitanja Tajvana, nije mudro da se baltička nacija ponaša tako grubo. Mešanjem u unutrašnje poslove Kine, Litvanija se igra vatrom. Odlučnost kineske vlade i naroda za ostvarenje nacionalnog jedinstva je nepokolebljiva, a očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je crvena linija koja ne sme da bude dirnuta.

Litvanija je podlegla jednoj od najopsanijih zabluda današnjeg vremena, a to je da bira sama ono što za nju bira neko drugi.

Zoran Spasić,

direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije