Neophodno povezati stare zanate i privredu

Od pirotskog i staparskog ćilima do umetničkog veza i narodne nošnje, stari i umetnički zanati neguju se i čuvaju širom Srbije, posebno su prisutni u seoskim sredinama u unutrašnjosti zemlje.

Potrebno je raditi na njihovom povezivanju sa privredom kako bi se pomoglo ženama koje se najčešće bave ovim tehnikama da iz toga što rade mogu da ostvare i prihod.

Tom zadatku već 15 godina je posvećena Etno mreža, nacionalno udruženje koje okuplja oko 400 žena proizvodjača rukotvorina iz cele Srbije, nastojeći da ta znanja sačuva za buduće generacije.

Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović navela je da je zahvaljujući radu te organizacije više elemenata kulturnog nasledja Srbije upisano na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasledja.

„Pre nekoliko godina smo uz pomoć diplomatske zajednice u Srbiji pokrenuli inicijativu da se pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilimi upišu i na UNESCO-vu listu nematerijalnog nasledja, a pirotski je prvi kandidat za koji će biti podneta nominacija“, rekla je ona.

U Etno mreži se izradjuju replike proizvoda koji su se nekada koristili u domaćinstvu, poput prostirki, tkanica, različiti elementi za opremanje enterijera, ali i stilizovani proizvodi koji su prilagodjeni potrebama današnjeg tržišta.

„Proizvodi koje naše žene izradjuju se koriste kao diolomatski pokloni. Više ovih elemenata koje smo izradili je bilo namenjeno visokim zvaničnicima Kine, uključujući i predsednika Si Djinpinga. Nadamo se i da će ova saradnja da se omasovi, a naročito sa našim kulturnim centrom u Šangaju gde bismo mogli i kineskoj zainteresovanoj javnosti da predstavimo tehnike našeg nasledja i motive po kojima nas druge nacije prepoznaju“, istakla je Jovanović.

Dragana Rusalić iz prodavnice suvenira Beogradski izlog, kazala je da je strancima od starih rukotvorina najzanimljiviji tekstilni program, magneti, knjige, kao i keramika sa loklanim motivima.

„Savremenim tehnikama proizvodimo suvenire, čiji su motivi vezani za stare zanate, to su uglavnom motivi koji su široko prepoznati kod domaće i medjunarodne klijentele, poput staparskih i pirotskih motiva“, objasnila je Rusalić.

Afirmacija stranih zanata neophodna je i od strane zvaničnih institucija, te se tako često može naići na predloge o osnivanju specijalizovanih obuke starih tehnika, kako bi se dobili kvalifikovani proizvodjači, ali i o donošenju zakona o zanatstvu koji bi uz klasičene zanate definisao i segment umetničkih rukotvorina.