Neiskorišćene šanse za uzgoj i izvoz lekovitog bilja

U proizvodnji lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja u Srbiji angažovano je oko 50.000 ljudi, a samo njih 5.000 se bavi sakupljanjem lekovitog bilja, dok ga otkupljuje 30 do 40 firmi. Te cifre bi mogle da budu višestruko veće da su iskorišćeni potencijali, s obzirom na uslove koji postoje za tu proizvodnju i na dugu tradiciju.

Procenjuje se da u Srbiji ima 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.

Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje, a procenjuje se da bi mogle da budu do tri puta veće.

Najviše se gaji 20-25 vrsta bilja – pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija…a najviše se sakuplja kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majkina dušica.

Jedna od porodičnih firmi iz Srbije koja izvozi lekovito bilje na sve kontinente je „Bilje Borča“ koja godišnje preradi oko 3.000 tona svežeg bilja i od izvoza zaradi zaradi oko 700.000 evra.

Direktor firme Bilje Borča, Dragan Bušić kaže:

"Izvozimo svuda, ja mislim na sve kontinente, izvozimo za Ameriku, izvozimo za Afriku, u Evropu, Rusiju"

Plan Bilja Borča je da izvozi i u Kinu.

"Nadamo se, nadamo se, mislim da bi ove godine trebalo, ako sve bude u redu, da idemo na sajam u Kinu. Videćemo šta možemo tamo da učinimo", kaže Bušić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2020. godini vrednost spoljnotrgovinske razmene lekovitog, aromatičnog u začinskog bilja bila je 19,4 miliona evra (4.954 tona). Od toga je izvoz iz Srbije bio 11,5 miliona evra, odnosno 2.597 tona, a uvoz 7,9 miliona evra, ili 2.357 tona. Najveći deo razmen je sa EU, čak 67 odsto.