Frilenseri u Srbiji postigli dogovor sa Vladom

Radnici na internetu, odnosno frilenseri, mogu da se pohvale da su jedna od retkih poslovnih grupa u Srbiji koja je mirnim protestima uspela da ubedi vlast da je bila nepravedna prema njima i da im je zaračunala previsoke poreze.

Srbija je deseta zemlja u svetu po broju frilensera, kojih ima više od 100.000, a prva je po broju frilensera u odnosu na broj stanovnika.

Većina frilensera do sada nije plaćala nikakve poreze, iako mnogi zaradjuju po nekoliko hiljada evra, jer su smatrali da se na njih ne odnosi Zakon o porezu na dohodak gradjana niti im je Poreska uprava dostavljala rešenja.

Poreska rešenja su frilenserima počela da stižu pre nekoliko meseci, i to na prihode od 2015. godine. Posle više pregovora sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim predloženo je, po oceni Vlade kompromisno rešenje kako da se izmiri dug i ubuduće oporezuju ti poslovi, a po oceni frilensera nepravično.

Zbog toga su usledili svakodnevni protesti frilensera u Beogradu i drugim gradovima da bi konačni dogovor bio postignut 21. aprila.

Predsenik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar kaže:

"Predlog je bio da od početka poreske kontrole 2020. godine kad je prvi put Poreska uprava uradila bilo šta po ovom pitanju, da tad kreće naplata poreza a onda kad se uredi i status, da se plaćaju i doprinosi. Postoji jedna činjenica koja je jako bitna - da li zaista treba da plaćete nešto a da ništa ne dobijete za to. Dakle, doprinosi su najveći problem, u smislu da se zdravstvo nije koristilo i s druge strane nije išao staž, već je išlo u osnovicu, odnosno uvećava se osnovica za penziju. Dakle neko ko bi radio frilens 40 godina ne bi imao penziju, jer ne bi imao staž."

On tvrdi da frilenseri nisu u potpunosti zadovoljni konačnim dogovorom jer im nije otpisan poreski dug, ali im je smanjeno poresko opterećenje.

Oni treba da poreski dug iz prehodnih šest godina otplaćuju deset godina u mesečnim ratama.

Uz to, kada frilenseri otplate poreze i doprinose koje duguju, priznaće im se radni staž za taj period. Taj model oporezivanja će važiti do 1. januara 2022. godine, do kada će biti utvrđeno trajno rešenje.