Koliko se razumemo na društvenim mrežama

Korišćenje društvenih mreža je sve rasprostranjenije kako u svetu tako i u Srbiji. Koliko razumemo objave na internetu, koliko pravilno koristimo izraze i kako da unapredimo svoje znanje da bismo na pravi način shvatili poslate poruke, o svemu tome smo razgovarali sa stručnjakom za jezik, dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk, naučnim saradnikom Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.

"Široka upotreba društvenih mreža jeste najviše uticala na rasprostiranje anglicizama ali je uticala i na pravopis i kada ne poznajete pravopis svog jezika, onda je teško savladati i pravopis nekog drugog nematernjeg i vrlo često na društvenim mrežama imamo takozvano anglo-srpski jezik. Jezik na internetu je specifičan varijetet. On na jednom mestu okuplja osobine i pisanog i govornog jezika i nesporno je da takav jezik karakterišu brojne i gramatičke i pravopisne greške, ali uvek treba da imamo u vidu da to ne mora da uvek bude posledica neznanja, to može da bude i želja neke brzine, rezultat neke želje za jezičkim pomodarstvom pa ponekad čak i jezičke ekonomije", objasnila je Slijepčević Bjelivuk.

Flopi disk, pejdžer, to su reči koje ne koristimo danas, a koristili smo ih relativno skoro, praktično do juče, a koji će od današnjih termina ostati i u budućnosti, to sada ne možemo da znamo, kaže naša sagovornica.

S obzirom na različite nivoe obrazovanja korisnika interneta, postavlja se pitanje razumevanja značenja tih izraza i konteksta u kojem se koriste. Koliko nepravilna upotreba stranih izraza dovodi do pogrešnog razumevanja i slanja pogrešnih poruka?

"Smatram da upotreba stranih reči, onda kada je odlika reklamnih objava, može da služi u manipulativne svrhe jer takve poruke deluju ili zvuče intelektualnije. Medjutim, to nije nužno karakteristika jezika na internetu, to je deo medijskih poruka i poruka u javnom diskursu i to demaskiranje manipulativnih i ubedjivačkih strategija postiže se razvijanjem kritičkog aparata i stalnom vežbom. Mislim da nisu strane reči ključne za pogrešno prenetu poruku, ali i onda kada se nadju, vrlo često su zapravo deo neke manipulacije", rekla je Slijepčević Bjelivuk.