Zaštita životne sredine: Kina i Zemlje CIEZ na putu ka zelenom razvoju

Kooperacioni mehanizam 17+1, koji okuplja 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kinu, osnovan je 2012. godine, s ciljem da Kina uspostavi bolju i sveobuhvatniju saradnju sa zemljama u pomenutom regionu. Projekti, koje je Kina u ovom formatu zajednički sa CIEZ ostvarila tokom proteklih godina, su mnogobrojni i raznovrsni. Kina je finansirala izgradnju puteva, mostova, energetskih postrojenja, te sprovela akvizicije i joint venture projekte u mnogobrojnim delatnostima – od metalurgije do turizma. Pored toga, naučna i kulturna saradnja su na znatno višem nivou nego što je to bilo ranije. Stoga se i može reći da je uspostavljenje ovakvog oblika saradnje doprinelo boljim i uspešnijim sveukupnim odnosima Kine i CIEZ.

Ova godina je u okviru ovog formata, između ostalog, posvećena i uspostavljanju bolje saradnje u oblasti zaštite životne sredine, tj. zelenom razvoju. Tim povodom, kao jedna od predstojećih aktivnosti, biće organizovana online izložba o značaju i zaštiti životne sredine, posvećena pre svega deci sa prostora 17+1. Nesumnjiv značaj koji ova tema i problem imaju u savremenom svetu, utiče na to da se deca od najranijeg uzrasta upoznaju sa načinima zaštite prirodne sredine, kao i sa pravilima koja tom prilikom važe. Edukacija u sprezi sa pozitivnim primerima iz svakodnevnog života o reciklaži ili ekologiji, pružaju deci najbolji primer kako se treba ophoditi prema sredini u kojoj živimo. Nažalost, savremeni način života podrazumeva visoki stepen zagađenja vazduha i okoline koji svi osećamo, te je stoga neophodno da se svi raspoloživi resursi usmere na predupređenje i smanjenje ovakvih negativnih pojava.

Kina je poslednjih decenija vredno radila na zaštiti životne sredine i povećanju udela zelene energije, te recikliranju. Koliko su ovo važna pitanja za Kinu, govori i podatak da su 13-ti i 14-ti petogodišnji kineski planovi razvoja posvećeni dobrim delom ekologiji i zelenoj energiji. Kineski predsednik Si Đinping je tokom obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru 2020. godine, dao obećanje da će do 2060. godine, Kina dostići klimatsku neutralnost, tj. da će do te godine svesti emitovanje CO2 na nulu. Kina je u ovom trenutku vodeća zemlja u svetu po broju električnih vozila, ali i po broju obnovljivih izvora energije koje koristi za proizvodnju energije. Kina je takođe povećala iznose ulaganja u inostranstvu u obnovljive izvore energije, i oni su trenutno na najvišem nivou od kada je počela da ulaže u njih. Dakle, Kina kao jedna od vodećih svetskih ekonomija, ulaže puno vremena i resursa u razvoj zelene energije i zaštitu životne sredine. No, sa druge strane, kineska proizvodna industrija se i dalje većinski oslanja na karbonsku energiju, te će jedan od najvećih izazova u Kini u narednih nekoliko godina biti upravo kako da se ova situacija promeni. Stoga i ne čudi što su odrednice koje se odnose na ekologiju i zelenu energiju među prva tri prioriteta u novousvojenom petogodišnjem planu, pored informacionih tehnologija i poljoprivrede. Kina se u svom razvoju okreće ka novom obliku razvoja, koji je sada usmeren na veći kvalitet života za njene građane, a ekologija zauzima visoko mesto. Ideja je da se pored boljeg standarda za njene građane, obezbede i bolji uslovi za život, koji podrazumevaju manje zagađenje vazduha, zemlje i vode; bolji kvalitet pijaće vode; savremeniji sistem kanalizacije u ruralnim predelima; bolje skladištenje i otpremanje toksičnog medicinskog i hemijskog otpada; poboljšanje stanja ekosistema; planiranje urbanizacije u skladu sa prirodnim okruženjem; uvođenje boljih i efikasnijih sistem recikliranja; i naravno, i dalje aktivno učestvovanje Kine u svim međunarodnim organizacijama koje rade na očuvanju životne sredine.

Da podsetimo, da je Kina takođe potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, koji je glavni međunarodni okvir u borbi protiv klimatskih promena. Cilj ovog sporazuma je da sve države sveta rade na smanjenju emisije štetnih gasova, te da se smanji nivo prosečnog zagrevanja Zemlje.

Pored toga, Kina pomaže i drugim zemljama i regionima na novom putu razvoja koji se tiče boljeg očuvanja prirodne sredine. U tom smislu je na skorašnjim razgovorima između kineskog predsednika Đinpinga, te njegovog francuskog kolege Emanuela Makrona, postignut dogovor da Kina u tom smislu pomogne pre svega afričkim zemljama, kako bi se i one više uključile u zaštitu životne sredine.

Podaci koje imamo, a koji govore o saradnji Kine i zemalja CIE u oblasti zelene energije, obećavaju. Počev od 2014. godine pa do početka 2020. godine, dakle pre početka pandemije COVID-19 virusa, Kina je u oblasti zelene energije imala u zemljama CIEZ uspešno završenih devet projekata, a u planu su i novi. Oni koji su do sada realizovani su obuhvatali kako zemlje EU, tako i zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice EU. Ovaj broj projekata treba uvećati za broj projekata u Grčkoj, koja je tek od 2019. godine postala članica ove inicijative, a koja je sve projekte koje je radila sa Kinom, radila u oblasti obnovljivih vidova energije. Takođe, projekti koja je Kina o okviru ovog formata realizovala su bili raznovrsni – počev od vetroparkova, solarnih parkova, pogona struje na biomasu, te geotermalnu energiju. Pored toga, kineske kompanije će početi da rade i na izgradnji hidrocentrala, pre svega u zemljama Zapadnog Balkana, koje imaju veliki hidropotencijal. Svi ovi projekti pokazuju da kineske kompanije imaju veliko znanje i iskustvo u izradi i konstrukciji projekata u oblasti zelene energije, te da su postali uspešni takmaci na međunarodnom tržištu.

Iz svega napisanog može se zaključiti da Kina radi kako lokalno, tako i globalno, na stvaranju boljih životnih uslova i na zaštiti životne sredine. Njen put razvoja od raznim nevoljama pogođene azijske zemlje na početku druge polovine 20. veka, pa do danas druge po veličini ekonomije sveta, predstavlja primer kako se sa uspešnim i strpljivim planiranjem i radom mogu postići vrhunski rezultati. Kina je polako prelazila sa kvantitativnog načina rasta, na kvalitativan način rasta, koji podrazumeva veći stepen svesti i okrenutosti ka zaštiti životne sredine i ekologiji. Na tom putu, svoja saznanja i iskustva je delila sa drugima, pokazujući pri tome kako je odgovoran partner u svetskom poretku.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope sve više sarađuju sa Kinom u oblasti zelene energije. Razloga za to ima više. Ove evropske zemlje, u skladu sa politikom Evropske Unije koja zahteva smanjenje emisije ugljen-dioksida, rade na tome da svoju energetsku politiku usklade sa zahtevima EU. Usled toga raste njihovo interesovanje i broj ulaganja u ovakav vid projekata. Drugo, svaka od ovih zemalja se suočava sa sopstvenim problemima koji se tiču zagađenja životne sredine, a koji se nakon toga reflektuju na zdravlje njenih građana. Takav način razvoja ne može biti dobar za razvoj privrede jedne zemlje, u šta smo mogli iz prve ruke da se uverimo tokom prve godine pandemije COVID-19, kada su izdaci za sektor zdravstva višestruko uvećani, a privreda nije mogla normalnim tempom da radi. Usled svih ovih problema se posledično i uvećava broj projekata u oblasti zelene energije koje zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju sa Kinom u ovoj oblasti. To je činjenica koja obećava i pruža nadu da će budućnost naše dece, pogotovo u pogledu zaštite životne sredine i ekologije biti bolja nego ona koju imamo danas. Današnjica koju imamo, a koja se ogleda u tome da svakoga dana na odgovarajućim aplikacijama pratimo zagađenje vazduha te zračenje Sunca, ili gledamo divlje deponije koje niču na obalama reka, ne pruža dobar primer narednim generacijama. Stoga ovo nije problem kojem se okrećemo sutra, već ga moramo rešavati odmah. U tom smislu svaki oblik edukativnih programa, ne samo za najmlađe, već i za sve ostale, treba pozdraviti, te onda nastaviti uspešno ka novom, zelenijem i zdravijem putu razvoja, kao što to rade članice 17+1 inicijative.

Autor: Dr Katarina Zakić, naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu