Srbija u dualnom obrazovanju vidi šansu za veću konkurentnost privrede

Privredna komora Srbije inicirala je uvodjenje dualnog obrazovanja u srednje škole u Srbiji pre više od sedam godina. Rezultat je bio zakon donet u novembru 2017. čime je Srbija postala prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja je uredila ovaj koncept učenja kroz rad, a koji se već više decenija primenjuje u Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj, rekla je rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje Privredne komore Srbije Mirjana Kovačević.

„Negde oko 20 odsto ukupno ponudjenih obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju su oni pripremljeni za realizaciju po dualnom modelu. Negde oko petina srednjih stručnih škola je u modelu dualnog obrazovanja. U tekućoj školskoj godini, je 47 obrazovnih profila iz svih sektora privrede, znači elekro, mašinstvo, saobraćaj, industrija nameštaja, prehrana, tekstilstvo. Svi sektori privrede imaju neki od dulanih profila. Oko 900 kompanija i 6.900 učenika se školuje za jedan od 47 obrazovnih pofila“, kaže Kovačević.

Osnovni razlog uvodjenja dualnog obrazovanja, koje podrazumeva boravak učenika u kompaniji od dva do tri dana nedeljno uz finasijsku naknadu, jeste povećanje mogućnosti zapošljavanja mladih, kao i olakšana selekcija stručnih kadrova, koji se obrazuju u skladu sa potrebama privrede, pa nema troškova dodatne edukacije, a i brže se uključuju u proces rada.

„Na ovaj način je obrazovanje u funkciji rasta i razvoja privrede. Stvaraju se i uslovi da se povećava i konkurentnost privrede.“

Od ukopnog broja kompanija koje učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja oko 20 odsto su iz zemalja koje su najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije poput Nemačke, Italije, Austrije, ali i Kine.

„Do sada je, od 2013. prošlo ili je u sistemu 10.000 učenika. Nešto više od 3.000 je završilo školovanje, od tog broja oko 70 odsto njih je našlo posao u struci, a polovina je ostala da radi u tim kompanijama u kojima je realizovala učenje kroz rad“, navodi Kovačević.

Svake godine se razmatra pokretanje novih profila što zavisi od interesovanja privrede. Sagledava se koji su deficitarni kadrovi ili kod kojih je došlo do promena, koji su nastali, a koji nestali.