Sveobuhvatni investicioni sporazum Kina -EU

piše: Dr Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Uprkos nepovoljnim trendovima koji su, najviše zahvaljujući virusu korona, pratili međunarodne ekonomske odnose protekle godine, pretposlednji dan 2020. godine obeležio je događaj od istorijskog značaja čiji će se, očekivano pozitivni, efekti odraziti i na budućnost.

Postizanjem dogovora oko Sveobuhvatnog investicionog sporazuma, posle sedam godina, okončani su pregovori između NR Kine i EU. Ovim jedinstvenim sporazumom, usaglašavanim čak u 35 rundi, biće zamenjeni bilateralni investicioni sporazumi između zemalja članica EU i Kine, koji su do sada bili na snazi. Na taj način se stvaraju mogućnosti za dalje unapređivanje njihovih međusobnih odnosa. Kao što je poznato, trgovinski odnosi Kine i EU su već dugi niz godina u stalnom usponu. EU je postala prvi trgovinski partner Kine još 2004. godine, da bi 2020. godine Kina pretekla SAD i, posle niza godina, od drugog postala prvi partner EU.

Naime, po podacima za prva tri tromesečja 2020. godine, trgovinska razmena EU i Kine iznosila je 425,5 milijardi evra, dok je razmena sa SAD bila za deset milijardi manja. Do ove promene je došlo zbog porasta uvoza iz Kine za 4.5% i zadržavanja izvoza na nivou iz 2019. godine, ali i zbog pada u trgovini sa SAD - uvoza od 11.4% i izvoza od 10%.

Sveobuhvatni investicioni sporazum će omogućiti dalji zamah u razvoju odnosa između dve strane.

Zvaničnici EU sa velikim entuzijazmom govore o sporazumu koji otvara novu etapu u odnosima Kine i EU. Po rečima predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, „sporazum pruža neviđen pristup evropskih investitora kineskom tržištu“ što je prvi korak ka privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta. Odgovornost obe strane vidljiva je i u odnosu prema postojećim izazovima poput održivog razvoja, klimatskih promena, transparentnosti u poslovanju i poštovanju zakonske regulative.

Iz ugla evropskih privrednika posebno je značajno otvaranje mogućnosti da učestvuju u sektoru usluga, energetike, transporta, pa i telekomunikacija. Zajednička ulaganja biće takođe moguća u sektoru automobilske industrije, naročito u proizvodnji vozila na električni pogon, brojnim finansijskim uslugama, zdravstvu, odlaganju otpada i sl.

Zahvaljujući balansiranim i obostrano korisnim rešenjima, ovaj sporazum će, kao što je kineski predsednik i naglasio, ojačati odnose saradnje EU i Kine, a njihovim privrednim subjektima omogućiti lakši pristup tržištima, stvoriti mogućnosti za zajedničke investicije u uslovima zdrave poslovne klime i uz institucionalne garancije. U uslovima pandemije, dogovor ovakvog tipa nadilazi značaj koji bi imao u redovnim uslovima pošto će, bez ikakve sumnje, dati neophodan podsticaj svetskoj ekonomiji i ponovo pokrenuti globalizacijske procese. U tom smislu, smatra predsednik Si, kao dva vodeća globalna aktera, Kina i EU imaju posebnu odgovornost da preuzmu aktivnu ulogu i daju svoj doprinos svetskom, najpre, oporavku, a potom i napretku.