Ivan Mrkić: Centralna ekonomska konferencija uvod u 14. Petogodišnji plan

Autor: Ivan Mrkic, član Nacionalnog saveta za Rusiju i Kinu, Bivši ministar spoljnih poslova Srbije

Pre nekoliko dana, u Pekingu je održana godišnja Centralna ekonomska radna konferencija na kojoj je dogovoren smer razvoja i načini njegovog ostvarenja u cilju daljeg dinamičnog i postojanog napredovanja N.R. Kine u narednoj godini. Konferencija je imala veliku važnost, jer predstavlja nastavak kineskog prilježnog bavljenja privredom u novonastalim međunarodnim okolnostima, koje su obeležavale trgovinski ratovi, sankcije sa Zapada, političke nestabilnosti u svetu, ali i pandemija izazvana kovidom-19. Izazovi i iskušenja su se namnožili, a u vodećoj globalnoj ekonomskoj sili sveta – Sjedinjenim Američkim Državama, sistematizuju se oblici ometanja daljeg kineskog razvoja. Koliko je konferencija bila bitna, manifestuje se i govorom predsednika Si Đinpinga u kome su sadržane glavne smernice daljeg kineskog privrednog toka.

Važno je napomenuti da je ova konferencija održana ubrzo posle usvajanja nacrta četrnaestog petogodišnjeg plana razvoja Kine, usvojenog na oktobarskom, petom plenumu CK KP Kine. Tada su naznačeni glavni pravci petogodišnjeg razvoja, ali i dugoročnija usmerenja koja se tiču četvrte dekade tekućeg stoleća. Razume se, svaki plan iziskuje temeljnu razradu, a posebno kada se radi o najmnogoljudnijoj zemlji sveta, koja je najbrže moguće stavila pod kontrolu širenje zaraze virusa korona i koja teži tome da u narednih desetak godina postane zemlja sa najvećim bruto nacionalnim dohotkom na svetu. Zato su na konferenciji usvojene smernice i osam ključnih zadataka, koji su istaknuti u saopštenju sa ovog zasedanja: jačanje nacionalne strateške naučne i tehnološke moći, izgradnja nezavisnijih i kontrolisanih industrijskih lanaca snabdevanja, pridržavanje strateške osnove proširenja domaće potražnje, promovisanje sveobuhvatnih reformi i otvaranja, rešavanje pitanja poljoprivrednih zemljišta i garantovanje bezbednosti hrane, poboljšanje antimonopolskih propisa, rešavanje stambenog problema u velikim gradovima i nastavak ulaganja napora da se postigne cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida.

Mislim da je od izuzetnog značaja to što je Kina i na ovoj bitnoj sednici potvrdila da nastavlja sa saradnjom na međunarodnom planu i otvaranjem sopstvenog tržišta. Njen konstruktivan doprinos svetskoj privredi će se proširivati i nastaviće se napori u snaženju multilateralizma. Ipak, svesna brojnih promena i vođena oprezom i odgovornošću prema svom narodu i državi, Kina je i ovog puta istakla da će ubuduće još više pažnje posvećivati razvoju sopstvenog tržišta, kako bi što manje zavisila od ćudljivosti stranog faktora. Princip „dvojne cirkulacije“, koji je još maja meseca lansirao predsednik Si Đinping, biće sprovođen u praksi, a to u suštini znači da će ubuduće kineska privreda tražiti širok oslonac u sopstvenoj potrošnji i potrebama, a ne samo u izvozu. Takođe, veoma je bitno da će u dolazećem vremenu Kina učiniti sve što je u njenoj moći da obezbedi postojano i solidno snabdevanje, naročito u inovativnoj sferi. Težiće se maksimalnom izbegavanju dobavljanja komponenti iz zemalja koje tvrdoglavo grade politiku neprijateljstva prema Kini. Time će se redukovati ucenjivanja i uslovljavanja, a Kina će se razvijati slobodno i shodno sopstvenoj volji i izboru. Dakle, izvesno je da će kineski put tehnološkog razvoja i uvođenja inovacija u svakodnevni život biti još više razmahnut.

Smatram da je zadivljujuća kineska odlučnost da se u narednim godinama još više razbuktaju napori u pravcu očuvanja prirodne okoline i smanjenja zagađivanja atmosfere. Njen doprinos u tom smislu biće nemerljiv. Nadam se će poslužiti kao izuzetan podstrek svima drugima da se ovom pitanju od ključne važnosti za buduće naraštaje, posveti najveća pažnja.