Učitelj iz Niša već dve decenije radi i kao obućar

Dragan Golubović , učitelj u školi „Ratko Vukićević“ u Nišu, već dve decenije radi i kao obućar, a uz ta dva posla obradjuje i pet hektara zemlje u selu Draževcu.

Golubović je završio Pedagošku akademiju i 36 godina je zaposlen u prosveti, ali čitavog svog života radi istovremeno dva posla.
„Pre 30 godina sam sam iz temelja napravio kafić u Draževcu i radio tamo skoro 11 godina. Kada je posao opao zatvorio sam kafić i otvorio obućarsku radnju“
Prvobitna Golubovićeva ideje bila je da u Nišu otvori kafić, ali je lokal koji je uzeo u zakup bio premali, pa je otvorio obućarsku radnju.
„Nisam znao ništa o tom poslu, ali sam angažovao dobrog majstora, koji me je učio i naučio, a ja sam se zainteresovao. Sada mnogi kažu da sam kvalitetan majstor, da ne kažem, najbolji u gradu“
Godinu i po dana trebalo mu je da nauči da popravlja svu obuću, a dve godine da bi postao pravi majstor. Golubović je istakao da ima tu puno toga što treba da se nauči da se radi, što je naizgled obično, a zapravo nije.
„Od 2000-te godine radim pre podne u školi, popodne u radnji i obrnuto. Kada čovek ima elana, kada hoće, želi i zna kako, nije teško jedno ni drugo.“
U školi u kojoj radi svi znaju da radi i kao obućar, a generacije i generacije učenika dovodio je u radnju kako bi ih upoznao sa obućarskim zanatom.
„Dovodimo ih ovde. Vaspitačice i moje koleginice iz škole dovode u radnju čak i preškolce da vide kako to sve funkcioniše. Dovodio sam i ja svoje učenike, generacije i generacije, ali se niko nije zainteresovao. Ovaj obućarski zanat je pred izumiranjem “
Prema njegovim rečima, za obućare je bilo posla do pojave korona virusa, a od tada se posao smanjio duplo, možda i više nego duplo, jer nema zabava i proslava, tako da ljudima nije nužno da popravljaju obuću.