Bračni par iz Sokobanje posao u Nemačkoj zamenio poslom u staroj vodenici

Vodenicu potočaru u sokobanjskom selu Vrmdža, koja datira jos iz 19 veka, obnovili su pre godinu dana Nikolina i Stefan Stefanović, bracni par iz Sokobanje i tako su započeli sopstveni biznis.

U vodenici melju pšenicu, kukuruz, heljdu i druge žitarice i prodaju brašno. Pre povratka u Vrmdzu i obnove vodenice bracni par Stefanović je godinama radio sezonske poslove u Nemačkoj, ali nisu bili zadovoljni životom tamo i vratili su se u Srbiju.

"Vodenica je bila u raspadu, od nje se video samo krov. Zgrada je bila dosta ocuvana jer je 50-tih godina obnavljana, kada je i zamenjen krov, što je verovatno spasilo objekat od rušenja. Interesantno je da je poslednji put radila 1981. godine, od tada niko na njoj nije radio, zaboravljena je potpuno.

Stefanović je kazao da je posao vodeničara lep, ali zaboravljen jer je sve manje vodenica, naročito potočara.

"Posao vodeničara nije težak, najteži deo je možda da se žito dopremi do vodenice, a posle vodenica sama radi svoj posao. Druga, teža strana posla je to što lišće često zapušava bukvu koja dovodi vodu, pa se dogodi da i na minus dva, tri stepena mora da udje u vodu da bi se bukva otpušila”.

Prema Stefanovićevim rečima, ljudi u Srbiji, ali i u svetu, vraćaju se sve više tradicionalnoj ishrani tako da je velika potražnja za brašnom samlevenim u vodenicama potočarama.

"Brašno sa vodenice potočare je zdravije jer se melje na manjim brzinama, a pošto se zrna žitarica sporo melju i ne pale se, u njima ostaju proteini i hranljivi sastojci."

Tokom čitavog leta imali su dnevno od 100 do 150 gostiju,

"Imali smo goste iz cele Srbije i šire, ali iz Venecuele, što je za mene bilo fascinantno, iz Perua, Australije, tako da je bukvalno ceo svet čuo za našu vodenicu i probao nase brasno ",rekao Stefan Stefanović.

Planiraju da prošire ponudu i da tu prodaju sve što se proizvodi u selu – domaće sokove, slatka, džemove, kao i da pripremaju tradicionalna "seljačka" jela.

-----------------------------------