Ivan Mrkić: Kini nije stalo samo do sopstvenog razvoja, već do boljitka svih naroda sveta

Bivši ministar spoljnih poslova Srbije, član Nacionalnog saveta za Rusiju i Kinu je juče dao intervju Kineskoj medijskoj grupi (KMG), u kome je govorio o bilateralnim odnosima Kine i Srbije, saradnji u mehanizmu “17+1” i u okviru Inicijative “Pojas i put”, kao i ulozi Kine u globalnoj borbi protiv pandemije i u oporavku svetske ekonomije.

KMG: Srbija i Kina su uspostavile strateško partnerstvo 2009. godine, a u 2016. godini su to partnerstvo podigle na sveobuhvatno strateško partnerstvo. Zahvaljujući dobrim bilateralnim odnosima dve zemlje su ostvarile i plodnu saradnju u ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima. Kako vi ocenjujete razvoj partnerstva Kine i Srbije?

Mrkić: Bio sam prisutan, kao član naše delegacije, kada su predsednici Tomislav Nikolić i Si Đinping u Beogradu, juna 2016. godine potpisali dokument o Sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Srbije i Kine. Sećam se i toga kada su potpisali Zajedničku izjavu o produbljenom strateškom partnerstvu, avgusta 2013. godine u Pekingu. Ovim sporazumima date su glavne smernice buduće saradnje naše dve zemlje. Naročito je Beogradsko saopštenje, prilikom zvanične posete vašeg predsednika Srbiji, predstavljalo putokaz za našu saradnju u najvažnijim oblastima života. Utvrđeni su prioriteti, principi i konkretna usmerenja o tome kako pristupati izgradnji zajedničkih projekata od interesa i važnosti za obe zemlje. Od posebnog je značaja da su predsednici istakli da Srbija ima jedinstven značaj za Kinu, jer se radi o državi - tradicionalnom kineskom prijatelju bez obzira na vreme u kome su održavani ti odnosi. Ukazano je i da prijateljstvo dva naroda predstavlja “dugoročno dragocenu tekovinu, čvrstu osnovu i neiscrpnu snagu za neprekidan razvoj bilateralnih odnosa”. Ima li šta rečitije? Jasno je gde nam je polazište, kako se međusobno vidimo i doživljavamo i kakvu budućnost želimo da krojimo.

Želeo bih da podsetim na još jednu činjenicu: Srbija i Kina su dogovorile, aprila prošle godine, potpisale Plan bilateralne saradnje u okviru inicijative “Pojas i put”.

Ovo je jedan od više desetina sporazuma potpisanih poslednjih godina između naše dve zemlje, ali, mislim da se izdvaja po svom sadržaju i zadacima postavljenim obema stranama time što je stavljen u pogon veoma konkretan mehanizam njihovog ostvarenja. Plan je obuhvatio bukvalno sve najvažnije sektore kojima se bave vlade Srbije i Kine i potanko je naređao specifične oblasti života i privređivanja u kojima dve strane nastavljaju i jačaju međusobnu saradnju. Odredio je i načine implementacije dogovorenog, veoma jasno zadužujući raznorazne učesnike da u bliskoj budućnosti počnu da realizuju ono što je usaglašeno. Ovaj plan odiše međusobnim poverenjem i projektuje zajedničku budućnost. Kada se osvrnemo na ove dokumente, a ima ih još podosta, smatram da je izlišno imati upite o našoj budućoj saradnji. Ona će se razvijati, a verujem da nije sama sebi cilj. Uspešno okončani privredni projekti, investicije i sve što prati takav razvoj, svojom postojanošću i uvećanjem razbuktavaju i emocije, pored međusobne političke oslonjenosti. A to i priliči “čelicnom prijateljstvu” kako ga je pre više od sedam godina nazvao predsednik Kine, Si Đinping. Vredno je podvući da se naš predsednik Aleksandar Vučić preko deset puta sreo sa vašim predsednikom i da su u stalnoj i čestoj komunikaciji. Jednom rečju - prijateljstvo je sve bogatije i snažnije.

KMG: Zahvaljujući mehanizmu za saradnju Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (17+1) i inicijativi „Pojas i put“, kineske firme su veoma prisutne u Srbiji, prvenstveno u izgradnji infrastrukture kao što su most preko Dunava, autoput Sučin-Obrenovac i termoelektrana Kostolac, pored toga, kineska kompanija Hestil je kupila železaru Smederevo dok je kineska kompanija Ziđin preuzela Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor. Kako vi gledate na učešće kineskih firmi u projektima u Srbiji? Kako ocenjujete značaj mehanizma za saradnju „17+1”i multilateralizma u pogledu razvoja Srbije?

Mrkić: Početak saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, među kojima dvotrećinsku većinu sačinjavaju pojedine članice Evropske unije, ali tu su i zemlje kandidati koje teže dobijanju punopravnog članstva u ovoj konglomeraciji koja je jedna od najvažnijih u svetskoj privredi, vezuje se za 2012.godinu. Tada je rođena ideja da se otpočne sa susretima premijera 16 evropskih zemalja (Grčka se nedavno pridružila i zato ovu vrstu okupljanja nazivamo skraćenicom “17+1”, pri čemu je Kina označena iza znaka “+”). Do sada je bilo osam premijerskih susreta po evropskim prestonicama i gradovima, a jedan u kineskom gradu Sudžou. Ovogodišnji aprilski skup u Pekingu je morao biti odložen zbog pretnji Covida 19. To je potpuno razumljivo, jer bi se njegovim održavanjem ulazilo u velike, a nepotrebne rizike. Od vremena prvog samita u Varšavi (2013.g.), a zatim u Beogradu (2014.g.), mnogo toga se dešavalo na međunarodnoj sceni, što se može okarakterisati kao velika turbulencija, koja još traje, možda i pojačano. Sjedinjene američke države su sve vreme trajanja mandata predsednika Trampa zauzimale negativan stav prema Kini, doživljavajući je kao suparnika, a poslednjih par godina i kao neprijatelja. Razume se da je to imalo odraza i na Brisel, tj. prestonicu Evropske unije, koja u mnogo čemu sledi stavove Vašingtona, svog duhovnog i materijalnog lidera. Ako se, pri tome, ne zaboravlja da je Vašington idejni tvorac NATO, stvari se sležu dosta razumljivo. Sve to utiče i na ponašanje onih članova EU koje su deo procesa “17+1”, ali i na one zemlje koje gravitiraju sedištu Unije. Umnožavaju se kritike na račun saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope i ne dolaze samo preko Atlantika. Međutim, uspostavljeni mehanizmi “17+1” i raznolikost oblasti uspostavljene saradnje unutar njega, ukazuju da će prevladati logika i ono što donosi koristi svima koji u tome učestvuju. Moram i ovoga puta da pomenem veliki projekat izgradnje brze pruge između Budimpešte i Beograda, koji odmiče velikom brzinom, a predstavlja primer onoga što se želi postići inicijativom “Pojas i put”. Nadamo se da će 2022.g. već biti otvoren za saobraćaj ovaj isčekivani prevoz ljudi i roba i da će time da se upotpunjuje mreža povezivanja Kine i Evrope.

Srbija je od samog nastanka ideje bila među prvima koja je podržala (uostalom kao i viziju predsednika Sija o “Novom putu svile”) i znam da ćemo činiti sve što je u našoj moći da se ideja održi i osnaži.

Pomenuli ste u vašim pitanjima Železaru u Smederevu koju je preuzeo Hesteel iz provincije Hebei, kao i rudarsko- topioničarski kombinat u Boru, čiji je novi većinski vlasnik kompanija Zijin iz Fuđiena. Moram odmah da ukažem da su ove dve kineske investicije u okosnice srpske privrede umnogome doprinele našem daljem razvoju i uspešnosti performansi naše ukupne proizvodnje i izvoza, što je povoljno uticalo na stopu rasta i spoljnotrgovinski bilans. U zaključku, prisustvo kineskih kompanija je bilo blagotvorno za Srbiju. Ne bi toga bilo da multilateralizam nije utkan u svetsku privredu i rešavanje svih bitnijih pitanja današnjice.

KMG: Nedavno je 15 zemalja potpisalo Sporazum o regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (RCEP), što znači da je formirana najveća zona slobodne trgovine na svetu. Očekuje se da će pregovori o sveobuhvatnom sporazumu o investiranju između EU i Kine biti okončani pre kraja ove godine. Kako komentarišete ulogu ovog partnerstva?

Mrkić: Bio sam zadivljen i veoma obradovan vešću da je proteklog meseca potpisan Sporazum o regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu. U njemu je, pored Kine, 14 zemalja Azije i Pacifika. Moguće je da će mu jednog dana i Indija pristupiti i pozitivno odgovoriti na poziv Kine i Japana. Međutim, činjenica je da se radi o dogovorenom, a najvećem sporazumu slobodne trgovine na svetu! Naročitu pažnju izaziva podatak da su Sjedinjene američke države izvan ovog sporazuma, ali da su njegov deo zemlje poput Japana, južne Koreje, Australije i Novog Zelanda! Ako imamo u vidu da su potpisnice i sve zemlje ASEAN-a, ovom poduhvatu se mogu uputiti samo cestitke! Posle osam godina napornih pregovora, potpisan je ovaj mega-sporazum koji obuhvata skoro trećinu svetske privrede i trećinu svetskog stanovništva. Znamo da će stupiti na snagu kada šest zemalja ASEAN-a i tri van njega ratifikuju ovaj ključan dogovor i da to neće dugo trajati. Pokazuje se pravi način za obnavljanje i jačanje privrede u svetu, naročito posle dubokog poremećaja uzrokovanog pandemijom. U tome je uloga Kine od vitalne vrednosti.

Nadamo se da će do kraja ove godine biti suštinski završeni dugi pregovori između Kine i EU o sveobuhvatnom sporazumu o investicijama. To dobija na još većoj važnosti ako se polazi od činjenice da je Kina nedavno zauzela prvo mesto u razmeni sa Evropskom unijom, čime Sjedinjene američke države odlaze na drugo mesto posle puno dekada. Trgovinska razmena EU i Kine prevazilazi sumu od 425 milijardi dolara ove godine uprkos pandemiji! I ovim činjenicama se podupire osnovni stav da ne može biti rešavanja važnih svetskih pitanja bez multilateralnih napora, kao i da se samo putem međunarodnih mehanizama i institucija mogu dogovoriti mere za unapređivanje svetske privrede.

KMG: Ove godine je ceo svet zahvaćen pandemijom novog koronavirusa, a sve zemlje su preduzele razne mere da se bore sa ovom pandemijom. Kako ocenjujete ulogu Kine u globalnoj borbi sa koronavirusom? Kako vidite razvoj odnosa Kine i Srbije posle pandemije? Kako ocenjujete ulogu Kine u oporavku svetske ekonomije?

Mrkić: Baš sada je u toku specijalno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija posveceno pandemiji nastaloj zbog Covida 19. Veoma je visoka i brojna predstavljenost zemalja članica UN što govori o dubini i osetljivosti problema sa kojim se svet suočio. Učestvovaće, uz korišćenje video veze, više od pedeset šefova država, četrdesetak premijera i otprilike isto toliko ministara inostranih poslova. Pitanje je da li će se na dvodnevnom zasedanju uz učešće 193 države članice UN, pronaći adekvatni odgovori na brojna pitanja koja narastaju zbog sve većeg širenja infekcije smrtonosnim virusom (već je više od šezdeset miliona ljudi zaraženo, a preko milion ipo je umrlo zbog posledica oboljevanja od korona virusa), ali ostaje kao najpouzdanija poruka da se svi, zajedničkim snagama moramo boriti protiv zajedničkog neprijatelja čovecanstva. Nema tu mesta za politizovanja i isturanje jednostranih, uskih interesa. Kina u svemu tome ima istaknuto mesto jer se prva suočila sa masovnom pretnjom od zaraze novog korona virusa i uspešno je suzbila, a znamo da se radi o najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Uprkos sopstvenim iskušenjima i velikim teškoćama, Kina je znala da u praksi pokazuje solidarnost i pruži ruku pomoći u najtežim trenutcima, što smo mi najneposrednije doživeli i osetili uz veliku zahvalnost. Kineski lekari su nam pritekli u pomoć, a i stigla je oprema za laboratorije, čije je dejstvo nužno radi efikasnog otpora zarazi. Ovo ilistruje sve snažnije veze između Kine i Srbije, koje danas, u poređenju sa stanjem od pre osam godina, beleže nezapamćen uspon i mogu se meriti iznosima većim od desetak milijardi dolara. Za zemlju poput Srbije, ta činjenica pokazuje koliko nam znači umnožavanje saradnje sa Kinom u svim poljima života. I ne radi se samo o privredi, trgovini, novim tehnologijama i sl., već i kulturno povezivanje ilustruje, pored ostalog, podatak da je u Pekingu otvoren Kulturni centar Srbije, a da je u Beogradu praktično okončana gradnja novog Kineskog kulturnog centra, čije bi otvaranje već bilo obavljeno da nije virusne bolesti.

Inače, što se tiče upita o tome kakva može biti uloga Kine u razvoju svetske privrede posle pandemije, mislim da su odgovori sadržani u već pomenutim sporazumima (npr. RCEP, Kina-EU itd.), ali je svakako najdemonstrativniji događaj nedavno završeni, treći po redu, Sajam uvoza u Šangaju (CIIE - China International Import Expo), koji najslikovitije ukazuje na otvorenost kineskog moćnog tržišta. Dogovoreni poslovi na Sajmu prevazišli su prošlogodišnji nivo (uprkos Covidu 19) i iznose više od 72 milijarde dolara! Tome je najviše doprinela saradnja Kine sa zemljama Evrope, ali i azijskim razvijenim zemljama, npr. Japanom. Verujem da postojano projektovanje Kine u ovom smislu, njena umreženost u svetske privredne tokove, otvorenost kineskog tržišta za svakog ko to želi, znači samo jedno: rešenost i stalno dokazivanje Kine da joj nije stalo samo do sopstvenog razvoja, već boljitka svih nacija u svetu. O tome je veoma uverljivo govorio predsednik Si Đinping u svojim javnim nastupima poslednjih meseci u Kini i na međunarodnim samitima. Jasno je da Kina nepokolebljivo kroči ka oporavku sopstvene, ali i svetske privrede.