Inicijativa ,,Pojas i put” kroz mehanizam saradnje ,,17+1” od ogromne važnosti za Srbiju

Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa azijskim zemljama juče je dao intervju Kineskoj medijskoj grupi u kom je govorio o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Srbije i Kine, saradnji dve zemlje u okviru mehanizma "17+1", ali i u okviru inicijative "Pojas i put", kao i o ulozi Kine u globalnoj borbi protiv kovida-19 i oporavku svetske ekonomije.

--Srbija i Kina su uspostavile strateško partnerstvo 2009. godine, a u 2016. godini su to partnerstvo podigle na sveobuhvatno strateško partnerstvo. Zahvaljujući dobrim bilateralnim odnosima dve zemlje su ostvarile i plodnu saradnju u ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima. Kako vi ocenjujete razvoj partnerstva Kine i Srbije?

-. U ovom trenutku se naši odnosi nalaze na najvišem bilateralnom istorijskom nivou, Kina i Srbija su čelični prijatelji koji su uvek jedan uz drugog u teškim trenucima i uzajemno se pomažu. Kina je jedan od najznačajnijih investitora za našu zemlju, ulaže u industriju, fabrike, industrijske parkove, putnu i železničku infrastrukturu i ti iznosi se mere milijardama evra. Srbija ima podršku NR Kine u očuvanju svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Srbija je jedna od zemalja koja se najaktivnije bavi ekonomskom saradnjom sa Kinom u srednjoj i istočnoj Evropi. Kineski kulturni centar u Beogradu, koji gradi Shandong Hi-Speed Group, će biti uskoro otvoren, kao prvi kulturni centar Kine u Centralnoj i Istočnoj Evropi, imaće značajnu ulogu u promovisanju uzajamnog poverenja i prijateljstva između naša dva naroda. Sveobuhvatno strateško partnerstvo Srbije i Kine se neprekidno razvija, saradnja u svim oblastima dovela je do velikih i plodnih rezultata.

Kineski lekari pomogli su Srbiji u najtežim vremenima čime se potvrđuje čelično prijateljstvo Srbije i Kine. Kineski stručnjaci su tokom boravka u Srbiji obilazili kovid bolnice širom zemlje i prenosili svoja iskustva u prevenciji i suzbijanu epidemije, a pomagali su i u pokretanju dve najsavremenije laboratorije u ovom delu Evrope, koja je donacija Narodne Republike Kine.

Kinesko-srpski projekti saradnje nisu zaustavljani tokom epidemije, a normalna proizvodnja železare Smederevo i rudnika Ziđin u Boru, projekat izgradnje železnice Beograd - Budimpešta, deonice Preljina - Požega, i izgradnja obilaznice oko Beograda stabilno napreduju.

--Zahvaljujući mehanizmu za saradnju Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (17+1) i inicijativi „Pojas i put“, kineske firme su veoma prisutne u Srbiji, prvenstveno u izgradnji infrastrukture kao što su most preko Dunava, autoput Sučin-Obrenovac i termoelektrana Kostolac, pored toga, kineska kompanija Hestil je kupila železaru Smederevo dok je kineska kompanija Ziđin preuzela Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor. Kako vi gledate na učešće kineskih firmi u projektima u Srbiji? Kako ocenjujete značaj mehanizma za saradnju „17+1”i multilateralizma u pogledu razvoja Srbije?

-Od maja ove godine ukupno 138 zemalja i 30 međunarodnih organizacija potpisalo je 200 dokumenata o saradnji na zajedničkoj izgradnji „Pojasa i puta“ sa Kinom, a u periodu od 2013-2019 vrednost trgovinske razmene sa zemljama incijative premašila je 6.000 milijardi dolara. Zajednička izgradnja „Pojasa i puta“, doprinosi izgradnji mira i saradnje, otrvorenosti i uključenosti, uzajemnog učenja i uzajemne koristi.

Od podnošenja inicijative 2013. godine, Kina je uvek sarađivala sa zemljama u razvoju na osnovu uzajamnog poštovanja, jednakosti i uzajamne koristi i pružala pomoć bez ikakvih političkih uslova, što je efikasno promovisalo lokalni ekonomski i socijalni razvoj i poboljšalo životne uslove ljudi.

U inicjativi „Jedan pojas, jedan put“ Srbija je dobila izuzetno značajnu ulogu zahvaljujući, pre svega istorijski odličnim prijateljskim odnosima sa Kinom, koje karakteriše duga tradicija prijateljstva, duboko međusobno poverenje i poštovanje. Srbija ima istorijsku šansu da zahvaljujući svojoj geopolitičkoj poziciji, kao i političkim, privrednim i vojnim odnosima sa Kinom realizuje brojne ekonomske ciljeve, i u kratkom roku postane ključna država u jugoistočnoj Evropi. Posle dolaska kineskih kompanija, danas su RTB Bor i Železara, kompanije koje uskoro postaju najveći izvoznik i najviše doprinose rastu BDP-a Srbije.

Naša zemlja treba da postane sastavni deo novog železničkog koridora u okviru projekta „Jedan pojas, jedan put“, koji će omogućiti direktan put železnicom iz Kine u Evropu. To će biti najveći međunarodni infrastrukturni projekat u istoriji čovečanstva. Trasa pruge bi prolazila kroz 17 država Azije, Bliskog istoka i Evrope. Sa aspekta Srbije, njeno povezivanje sa ovim koridorom je od ogormnog značaja.

Značaj uspostavljanja „sveobuhvatnog strateškog partnerstva“ između Srbije i Kine imao je pozitivne efekte na optimizaciju spoljnopolitičke pozicije Srbije u međunarodnim odnosima i na učvršćivanje njenog rejtinga u okviru grupacije „17+1“, koji je ustanovljen u svrhu jačanja saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Srbija treba da nastoji da u što većoj meri privlači kineske investitore, jer oni sa jedne strane donose investicije, a sa druge strane donose i novu tehnologiju, a što sve može da koristi Srbiji u razvoju digitalne ekonomije, inovacija i samom napredku zemlje.

Inicijativa „Jedan pojas, jedan put“ predstavlja šansu da Srbija uz pomoć Kine, najpre, poboljša svoju železničku infrastrukturu (što je već započeto dogovorom oko modernizacije pruge Beograd – Budimpešta), a to će sa druge strane Srbiji omogućiti da značajno uveća prihode od transporta robe preko svoje železničke mreže. Sve ovo je za Srbiju od velikog značaja u budućnosti, jer se mogu ostvariti značajne uštede, s obzirom da je ovaj vid transporta i do nekoliko puta brži od brodskog a i značajno jeftiniji od avionskog.

Za privredu Srbije je od izuzetnog značaja ulaganje kineske kompanije Shandong Linglong Tyre, koja je u Zrenjaninu započela izgradnju Fabrike guma, u vrednosti od 994,4 miliona dolara. Značajna kineska ulaganja su u oblasti energetike, posebno kada je reč o termoelektrani Kostolac gde se gradi novi blok B3 snage 350 megavata, što je najveća investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije.

Od ogromne važnosti je izgradnja Srpsko-kineskog industrijskog parka ,,Mihajlo Pupin“ u Beogradu koji su organizovali Privredna komora Srbije i građevinska kineska kompanija "ChinaRoad&BridgeCorporation" (CRBC). Ovaj projekt je od velikog strateškog značaja za Srbiju koji će otvoriti vrata domaćim i stranim stručnjacima iz IKT industrije, kao i startap inovacionim kompanijama to je šansa za 1000 kompanija i desetine hiljade radnih mesta. Izgradnja parka još jedna je karika u lancu sveobuhvatnog čeličnog prijateljstva Srbije i Kine.

--Nedavno je 15 zemalja potpisalo Sporazum o regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (RCEP), što znači da je formirana najveća zona slobodne trgovine na svetu. Očekuje se da će pregovori o sveobuhvatnom sporazumu o investiranju između EU i Kine biti okončani pre kraja ove godine. Kako komentarišete ulogu ovog partnerstva?

Značaj multilateralizma za današnji svetski poredak je od ogromnog i presudnog značaja, a to pokazuje i nedavno potpisivanje Regionalnog sveobuhvatnog sporazuma o ekonomskom partnerstvu (RCEP). Sporazum o regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (RCEP) potpisan je između 15 zemalja učesnica, čime je uspostavljen najveći svetski blok slobodne trgovine. Zemlje učesnice uključuju 10 zemalja članica Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) i Kinu, Japan, Južnu Koreju, Australiju i Novi Zeland. Društveni proizvod zemalja potpisnica RCEP-a čini oko 30% globalnog društvenog proizvoda, a one ukupno imaju i oko 30% svetske populacije.

Ovo je najvažnije dostignuće u izgradnji istočnoazijske ekonomske integracije u poslednjih 20 godina. RCEP sporazum predviđa smanjenje carinskih stopa i otvaranje tržišta, pa će tako potpisnice RCEP-a otvoriti svoja tržišta u najmanje 10 sektora. Očekuje se, između ostalog, liberalizacija trgovine, ali i dalji napredak u zaštiti intelektualne svojine, elektronske trgovine i trgovine lekovima.

Povlačenjem Sjedinjenih Država iz Obaminog potpisa Transpacifičkog partnerstva (TPP) 2017. godine, SAD su napustile svaku vrstu težnje za saradnjom u regionu.

Uspešno ostvarenje ovog trgovinskog sporazuma mora se pripisati čvrstoj podršci Kine i njenoj inicijativi i viziji ,,Zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva“.

Mega sporazum pokazuje da je istočna Azija, područje sveta za koje se predviđa da će zabeležiti najveći rast u 21. veku. RCEP je nesumnjivo istorijska prekretnica, ali istovremeno prikazuje samo deo šire strategije koja ima za cilj dalje širenje mreže multilateralnih odnosa koje je tokom godina uspostavila Kina u cilju rešavanja i prevazilaženja složenosti izvan azijsko-pacifičkog regiona.

Sledeći strateški korak je Ugovor o bilateralnom ulaganju između Kine i EU (BIT), ugovor o kojem se delegacije dveju strana razgovaraju od 2012. godine i očekuje se da bude finalizovan i potpisan 2021. RCEP će postići visok nivo otvorenosti u trgovini robom, trgovini uslugama i investicijama između zemalja u regionu. U velikoj meri će poboljšati nivo regionalne trgovine, investicija i povećati regionalnu atraktivnost i konkurentnost.

4.Ove godine je ceo svet zahvaćen pandemijom novog koronavirusa, a sve zemlje su preduzele razne mere da se bore sa ovom pandemijom. Kako ocenjujete ulogu Kine u globalnoj borbi sa koronavirusom? Kako vidite razvoj odnosa Kine i Srbije posle pandemije? Kako ocenjujete ulogu Kine u oporavku svetske ekonomije?

Od izbijanja epidemije, Kina je, pod snažnim vođstvom i ličnim zalaganjem predsednika Si Đipinga, usvojila odlučne, striktne i temeljne mere za obuzdavanje njenog širenja, vodeći veliku narodnu borbu protiv epidemije. Kina pored toga što aktivno zagovara multilateralizam, već i praktikuje multilateralizam praktičnim akcijama. U borbi protiv epidemije, Kina je aktivno sprovodila međunarodnu saradnju protiv epidemije, čvrsto podržavala rukovodstvo Ujedinjenih nacija i Svetsku zdravstvenu organizaciju, aktivno koordinirala akcijama protivepidemijske saradnje i uvek praktikovala multilateralizam. Kina pridaje veliku važnost igranju konstruktivne uloge u okviru multilateralnih organizacija poput Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije i G20, i predlaže kineski plan za globalno i regionalno upravljanje.

Kina je sprovela više od 70 aktivnosti razmene prevencije i kontrole epidemije sa drugim zemljama i regionima, kao i sa međunarodnim organizacijam, sastavila i prevela mere dijagnoze i lečenja, zajedno sa planovima prevencije i kontrole na tri jezika, koje su podeljene sa više od 180 zemalja i koje koristi više od 10 međunarodnih i regionalnih organizacija. Kancelarija Državnog saveta Kine organizovala je dve konferencije na engleskom jeziku u Vuhanu, pozivajući relevantne stručnjake i medicinsko osoblje.

Kina je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) obezbedila dve serije novčane pomoći u iznosu od 50 miliona dolara, a do kraja maja poslala je 29 medicinskih ekspertskih timova u 27 zemalja i ponudila protivepidemijsku pomoć za više od 150 zemalja i četiri međunarodne organizacije.

Kineski predsednik Si Đinping obećao je na 73. Svetskoj zdravstvenoj skupštini da će nakon završetka i puštanja u rad kineske vakcine protiv COVID-19 služiti kao globalni javni proizvod i zemlja se zalaže da je učini pristupačnom zemljama u razvoju.

Kineski lekari doneli su prijateljstvo i ljubav Srbiji i srpskom narodu i pomogli Srbiji u najtežim vremenima, čime se potvrđuje čelično prijateljstvo Srbije i Kine. Saradnja Kine i Srbije je u skladu sa interesima obe strane. Naša saradnja, nastavlja da napreduje u svim oblastima, što je donelo veoma konkretne koristi i u borbi protiv virusa i u ekonomskom oporavku. Na primer, svi projekti izgradnje infrastrukture na kojima su angažovana kineska preduzeća neprekidno napreduju i obe strane razgovaraju o novim projektima saradnje. Uveren sam da će čelično prijateljstvo između Srbije i Kine biti još čvrće a naša saradnja će u svim oblastima ostvariti još više rezultata.

Međunarodni sajam uvoza je dodatni dokaz da Kina iskorišćava mogućnosti međunarodne trgovine kao deo svog razvojnog obrasca „dvostruke cirkulacije“ u novoj eri.

Ovog meseca su u Kini održana dva velika sajma - China-ASEAN Ekpo i China International Import Ekpo, čime je postala glavna sila koja stabilizuje globalnu ekonomiju i promoviše brzi oporavak globalne ekonomije. Treći Međunarodni sajam uvoza u Šangaju održan je prema rasporedu, pružajući šansu i prostor stranim kompanijama u nevolji, odražavajući da Kina deli tržišne mogućnosti sa svetom i promoviše svetsku ekonomiju.

Uz snažno vođstvo Komunističke partije Kine, Kina je jedina zemlja na svetu koja pokazuje pozitivan rast u 2020. godini, Kineski bruto domaći proizvod (BDP) je u trećem kvartalu 2020. porastao za 4,9% na godišnjem nivou, što je 1,7% više nego u drugom kvartalu. Sveukupno, BDP u prva tri kvartala povećao se za 0,7% u odnosu na prethodnu godinu, pokazali su najnoviji podaci Nacionalnog biroa za statistiku Kine.

Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping je na samitu G20 izneo paket rešenja za olakšavanje globalnog ekonomskog oporavka, koji uključuju otvorenost, inovacije, inkluzivnost i zeleni razvoj, kao i principijalne predloge Kine o globalnom ekonomskom upravljanju.

Da bi se pomoglo mnogim zemljama u razvoju koje se suočavaju sa ekonomskim pritiscima, Kina je aktivno pokrenula i učestvovala u „planu za smanjenje duga“ Grupe 20, a istovremeno je naporno radila na promovisanju infrastrukturnih projekata u Inicijativi „Pojas i put“ kako bi pružila pomoć razvoju zemalja u razvoju. Čvrsta posvećenost multilateralizmu od suštinske je važnosti za svetsku bezbednost, stabilnost i razvoj. Globalni izazovi zahtevaju da sve države rade zajedno, a solidarnost i saradnja su najmoćnija oružja.