Crnogorski ekonomisti: Pozitivne poruke sa 12. Samita BRIKS-a, pravo vreme za unapređenje saradnje

Crnogorski ekonomisti smatraju da je osnivanje organizacije BRIKS jedna velika ideja koja treba da obezbedi stvaranje međunarodnog poverenja, dobrih odnosa, rešavanje značajnih postojećih problema, ali i pre svega razvoj ekonomije i kvalitetnih trgovinskih odnosa.

Prema rečima magistra ekonomskih nauka i predsednika primorske opštine Herceg Novi, Stevana Katića, 12. samit 2020. godine je doneo nekoliko vrlo interesantnih stvari iskazanih u usvojenoj deklaraciji, poput akcenta na borbi protiv pandemije kovida-19, poštovanja načela i principa Svetske trgovinske organizacije, društvenog i ekonomskog napretka, bezbednosne saradnje i protivterorističke stragije, te naučno tehnološke i kulturne saradnje.

„Za nas je najinteresantnija naučno-tehnološka i kulturuna saradnja , zajedno sa privlačenjem direktnih stranih investicija iz zemalja članica. Zemlje BRIKS nastaviće da šire svoj globalni uticaj i mislimo da u narednom periodu neće doći do značajnih pomeranja fokusa. Investiranje u zemlje u razvoju, kao što je Crna Gora, jedna je od orijentacija BRIKS-ovih ulaganja. Mišljenja smo da Crna Gora do sada nije imala uspeha u privlačenju direktnih stranih investicija iz zemalja BRIKS niti smo postigli željeni nivo naučno-tehnološke i kulturne saradnje. Nakon pozitivnih poruka 12. BRIKS samita možemo konstatovati da je pravo vreme da tu saradnju podignemo na viši nivo. BRIKS predstavlja još jedan od uspešnih primera saradnje. Naše prijateljske veze i saradnja između vodećih članica, poput Rusije sežu vekovima unazad, a sa Kinom ovi odlični odnosi traju neprekidno od sredine prošlog veka“, rekao je Stevan Katić.

Tako dobar osećaj za saradnju koju pominje Katić i geopolitičku strategiju koja se u modernoj ekonomiji svrtstava u fundamentalne faktore, je ključni momenat izuzetnog privrednog razvoja, smatra i fakultetski profesor ekonomije doktor Milenko Popović.

„Ono što ja već čitavih 15-ak godina vidim jeste da su se stvari potpuno izmenile, da je sada u stvari ono što dominira i ono što određuje celu svu tu stvar, zapravo geopolitika, odnosno nešto što se naziva dosta benignim imenom – integracije. Može se upotrebljavati i taj termin integracije – evo mi žudimo za evropskim integracijama i očekujemo da će naš život biti bolji na osnovu nekog iskustva od ranije. Međutim ni to više nije ono što je izvesno, jer iskustvo danas sa Evropom je sasvim drugačije. S druge strane ono što je očigledno je da geopolitika u stvari u tom smislu ima funkciju da se odrede nove granice geopolitičke saradnje i ovi napori da se recimo Rusija izbaci iz međunarodnih ekonomskih odnosa, raznoraznim sankcijama koje su često opravdane vrlo smešnim argumentima i isto takvu inicijativu imamo i prema Kini. Takođe se i nad Kinom sporvodi ono što se nad Rusijom vrlo, vrlo brutalno sprovodilo, to tako zvano - obuzdavanje, ali ono što pokazuje ova situacija, sa ovom organizacijom, zatim sa BRIKS bankom, kao i kompletna saradnja među tim zemljama pokazuje u stvari da ovog puta to neće ići tako lako i da ukoliko se i dalje nastavi to obuzdavanje jedne polovine sveta, gledano po populaciji, može doći do teških konflikata i da bi najbolje bilo da se ova Šangajska inicijativa i G7 inicijativa integrišu i da uspostave neke uslove normalne saradnje“, rekao je Popović.

Po njegovom mišljenju zemlje BRIKS-a su to na vreme shvatile i sjajno primenile kao novi iskorak u nadogradnji i jačanju već uspešnih sopstvenih ekonomija poput kineske. „Smatram da je Kina dovoljno jaka, ako merite recimo GDP Kine, meren u jedinicama iste kupovne moći i uporedite sa Američkim, vi već možete da kažete, ne sad, nego već 2013. godine u novembru je MMF objavio vesti da je Kina u tom času razvijenija od Sjedinjenih Država.„

Pitanje održivog razvoja i zaštite životne sredine koje su jedan od ključnih tačaka strategije BRIKS ekonomskog partnerstva do 2025. godine, je tema kojom se profesor Popović bavi od 70-ih godina prošlog veka.

„Kada je reč o Kini moram da ponovim da zaista takvu posvećenost toj vrsti politike nisam nigde video. S druge strane kada pogledate koliko je knjiga objavljeno na Zapadu već od 70-ih godina, ja se od tada bavim tim problemom, čak mi je i prvi rad bio na tu temu, i sve te radove sam čitao čak iz Zapadne literature, ali nekako nisam video neku stvarnu posvećenost na Zapadu tom pitanju, kao da jednostavno oni moćni koji određuju tokove kretanja, kao da nekako su protiv toga.“

Zato i Stevan Katić, prvi čovek opštine koja se nalazi u jednom od najlepših zaliva sveta u zemlji koja je prva zvanično ekološka država na svetu, smatra da upravo Crna Gora može biti jako interesantna za jednu tako moćnu organizaciju kakvom se BRIKS iz dana u dan pokazuje.

„Ono što Crnu Goru može činiti atraktivnom za strane direktne investicije su dobar geostrateški položaj, Jadransko more između Italije, Mađarske i Grčke, strateško opredeljenje Vlade za privlačenje stranih direktnih investicija olakšice, subvencije. Dobra poreska politika – među najnižim porezima na dobit u Evropi, PDV za turizam je 7%, evro kao sredstvo plaćanja, članica EU do 2025 se očekuje. Crna Gora je članica Svetske trgovinske organizacije. Ugovori o slobodnoj trgovini, koje je Crna Gora potpisala sa Evropskom Unijom, EFTA, CEFTA, Ruskom Federacijom, Turskom i Ukrajinom.“

Katić je čak i konkretno pozvao članice BRIKS-a da otvore svoju kancelariju u Herceg Novom ponudivši da će lokalna vlast da obezbedi prostor i logistiku.