Čudesni Pudong

piše: Dr Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Kada je pre 30 godina počela izgradnja prve slobodne trgovinske zone u Pudongu, nema sumnje da su očekivanja bila velika, ali je verovatno samo mali broj nosilaca ove ideje mogao da predvidi njene domete.

Vođeni uspesima specijalnih ekonomskih zona, Centralni komitet Komunističke partije Kine i Državni savet NR Kine, 18. aprila 1990. godine objavljuju da će politika otvaranja biti unapređena pokretanjem prve slobodne trgovinske zone u Pudongu, na istočnoj obali reke Huangpu. Tom odlukom započinje transformacija prostranog obradivog zemljišta i malih naselja onižih i skromnih kućica u čudesni grad, kakav Pudong danas jeste.

Od decembra 1990. godine, kada je počela sa radom Šangajska berza, do danas, Pudong postaje dom brojnih međunarodnih finansijskih institucija: svoja predstavništva imaju 844 regulatorne finansijske institucije, a čak 308 od 500 najvećih svetskih kompanija ima svoje kancelarije.

Međutim, pogrešno bi bilo pomisliti da se Pudong ograničio isključivo na razvoj finansijskog tržišta. Na površini od 1210 kilometara kvadratnih, koliko zauzima danas, razvila se metropola impresivnih saobraćajnica i još impresivnijih građevina, metropola koja je postala važno čvorište koje povezuje sve tipove domaćih tržišta sa međunarodnim. To potvrđuju i brojevi: od osnivanja do danas, vrednost ekonomske razmene u Pudongu je uvećana za 118 puta, ukupan fiskalni prihod za 290, a regionalni za 137. Sem toga, do kraja prošle godine je godišnja tonaža tereta u pudongškoj luci Jangšan premašila 32 miliona TEU, što je čini nedostižnom u svetskim okvirima.

Obim uvoza i izvoza koji je prolazio kroz Pudong dostigao je 260 milijardi dolara, što čini 55,7 odsto ukupnog iznosa za Šangaj.

Zbog uspešnosti Pudonga, koji je tokom svoje posete 2014. godine, predsednik Si Đinping, okarakterisao kao „eksperimentalno polje koje je donelo bogatu žetvu“, u Kini je, po ovom uzoru otvoreno još 12 slobodnih trgovinskih zona koje će, sve zajedno, dalje unapređivati kinesku ekonomiju.

I pored činjenice da se trideseta godišnjica osnivanja Pudonga poklopila sa godinom pandemije, rezultati ostvareni u prvih šest meseci su zadivljujući. Uprkos negativnom trendu na svetskom tržištu, Pudong je privukao 4.69 milijardi američkih dolara, što predstavlja rast od 46.1% na godišnjem nivou. Ove godine je i 12 novih multinacionalnih kompanija otvorilo svoja regionalna predstavništva, čime se broj takvih predstavništava kompanija ove vrste popeo na 344.

Sa ostvarenim rezultatima, Pudong će postati jedna od ključnih karika u novoj kineskoj strategiji „dvostruke cirkulacije“ koja će Kinu još više integrisati u svetsku ekonomiju, ali i ključna karika u međunarodnim okvirima koja će oživeti, pandemijom usporenu, ekonomsku globalizaciju.