U susret novoj godini

piše: Bojan Brkić, zamenik glavnog urednika informativnog programa Radio-televizije Srbije

Mi se u Srbiji polako vraćamo na posao posle sezone praznika mada nas očekuje i naša, „srpska“ nova godina 13. januara. A naše kolege u Kini tek se spremaju da krenu na najvažniji odmor u godini. Čunđie, Prolećni festival, ili Kineska nova godina kako je mi najčešće znamo, odavno fascinira svet. Mene takođe ali iz razloga koji se najređe spominje. Najčešće se izveštava o vrtoglavim statistikama najveće godišnje migracije ljudi na planeti. Jer kineska nova godina je i to. Decenijama već ljudi iz unutrašnjosti Kine i iz zapadnih provincija dolaze na najrazvijeniju istočnu obalu u potrazi za poslom kojeg tu ima u izobilju. Za sobom ostavljaju roditelje, rodbinu, rodnu kuću, selo ili grad. A onda se s početkom Prolećnog festivala vraćaju nazad. Oni i desetine ili stotine miliona drugih poput njih. A stranci gledaju i sa čuđenjem izveštavaju.

U 2019. godini kada je lunarna godina, inače godina svinje po kineskom horoskopu i kalendaru, počela 5. februara, Kinezi su za nepunih 40 dana ostvarili 2 milijarde i 990 miliona putovanja, od čega nešto manje od dve i po milijarde kolima, 440 miliona vozom i oko 73 miliona avionom. Poređenja radi, druga po veličini migracija je veliko hodočašće u Iraku na koje je u rekordnoj 2016. otišlo 40 miliona ljudi, a treća je hadž u islamskom svetom gradu Meki koji je iste godine primio 2 miliona hodočasnika.

Međutim, nije to samo po sebi toliko fascinantno, svi mi znamo da je Kina najmnogoljudnija zemlja na svetu i da takve brojeve treba očekivati. Mnogo više zadivljuje to što Kina uspeva da organizuje i logistički obezbedi toliko broj putnika. Zamislite da treba da prevozite 220 miliona putnika vozom. I to u samo par dana. I posle nekoliko dana ih sve vratite nazad. I još 70-tak miliona avionom. I da na putevima ne bude kolaps kada nekoliko stotina miliona sedne u kola.

Da se razumemo, u to vreme, a ove godine lunarna godina pacova počinje 25. januara, u Kini su po putevima, železničkim stanicama i aerodromima gužve. Nekad nesnosne gužve. Ali svi ipak stignu na svoje odredište i time Kina na još jedan način pokazuje svoju moć. Primera radi samo pred Prolećni festival 2018. godine zemlja je u saobraćaj pustila 10 novih železničkih pruga. Uz taj dodatak brzih železnica u Kini sada ima više od 29 hiljada kilometara. I na tim prugama će uoči i posle nove godine saobraćati oko 4800 VANREDNIH vozova (dakle pored već postojećih redovnih), od čega su više od tri i po hiljade na brzim prugama. Letova će biti oko 532 hiljade. A što se gužvi tiče i tu se radi na tome da budu manje. Automatizovani putokazi preraspodeljuju saobraćaj tako da svi putevi budu prohodni a identifikaciji putnika za vozove i avione ubrzavaju kamere sa softverom za prepoznavanje lica koji se uvode na sve više stanica a i aerodroma.

Dakle, sve su to brojke o kojima piše ceo svet svake godine. Ono što mene u svemu tome fascinira jeste razlog zbog kojeg Kinezi putuju. Oni su spremni da se upuste u savladavanje gužve, da uskoče u reke ljudi da bi stigli do svojih rodnih kuća u koje će doputovati i drugi članovi porodice, a sve će ih dočekati roditelji, i babe i dede. To govori tako mnogo o porodičnom duhu koji nije napustio Kineze iako ih je posao poveo na razne strane i ispraznio roditeljske kuće u većem delu Kine. Takođe i o poštovanju tradicije koja nalaže da se ovaj praznik, uz tačno određena jela i običaje, provede sa porodicom. U 21. veku, uz sve što ekonomski i tehnološki napredak donosi, tradicija nije poklekla. Mladi čovek radi na robotima, ima sve deblji bankovni račun ali ide u skromnu kuću svojih roditelja. Neki bi rekli, zasad, izvesno je da će individualizam modernog društva rasturiti kolektivne tradicije ali u Kini se, izgleda, to još ne dešava. Podsetiću da se broj ljudi koji putuje za kinesku novu godinu povećava iz godine u godinu. Dakle, zaboravljenih roditelja nema sve više. Prošle godine je zabeleženo 7 odsto više putovanja vozom i 10 odsto više avionom nego prethodne 2018. I to su domaća putovanja. Samo sedam miliona Kineza otputovalo je u inostranstvo a može da se pretpostavi da je i dobar deo njih otišao da vidi porodicu u migraciji.

To je važno. Svi smo učili u školi da je porodica osnovna jedinica društva. Kao što nema organa i tela bez ćelije, nema ni društva bez porodice. A bez društva nema ničega ni za pojedinca. Ili kao što je to rekao Konfučije „Snaga nacije izvire iz sloge doma. “