Zoran Spasić: Kazahstan u kandžama hibridnog rata, uloga Kine i Rusije ključna za stabilnost i bezbednost Kazahstana

Autor: Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije

Centralnoazijska Republika Kazahstan je u jeku hibridne ratne krize bila primorana da 5. januara zatraži pomoć od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koju predvodi Rusija. Najveći grad u zemlji, Almati, u blizini granice sa Kirgistanom, je epicentar ovog nasilja, koje je prvobitno bilo izazvano nezadovoljstvom zbog unapred planiranog ukidanja subvencija za gorivo na početku godine, što je dovelo do rasta cene. Vlada je usvojila predloge demonstranata, međutim njihov manevar se time nije zaustavio. Umesto toga, iznenadnim pretvaranjem antireformskih protesta u političke, nemir se brzo transformisao u nekontrolisanu navalu urbanog terorizma.

Kao rezultat akutne unutarelitne borbe, dopunjene stranim mešanjem (s naglaskom na pritvaranje od strane kazahstanskih vlasti, bivšeg šefa Komiteta za nacionalnu bezbednost, Karima Masimova, pod optužbom za izdaju), zajedno sa aktiviranjem radikalnih snaga (uključujući obične učesnike protesta) unutar zemlje, država Kazahstan našla se u veoma teškoj krizi.

Iz dosadašnjeg međunarodnog iskustva, mnogo puta smo mogli da vidimo razne oblike hibridnog ratovanja, između ostalog, moja zemlja je tokom devedesetih godila bila žrtva dugogodišnjeg hibridnog delovanja. Situacija u Kazahstanu ima jasne karakteristike „obojene revolucije“, umešanosti stranih sila i tri najveće svetske pretnje miru (terorizam, verski ekstremizam i separatizam). Za razliku od Belorusije i Ukrajine, za demonstrante u Kazahstanu, smo mogli da vidimo da su potponu drugačijeg kova, oni su naouružani svim i svačim i ne prezaju ni od čega, imaju izraženu socijalno-klanovsku dimenziju.

Kazahstan je važna ekonomija, poljoprivredni proizvođač i zemlja bogata naftom i gasom, koja služi kao ključna tranzitna ruta za naftu i gas. Svi ovi faktori određuju značaj i posebnost ove zemlje. Stabilnost situacije u Kazahstanu direktno utiče na centralnoazijski region. Ovaj čin hibridne ratne agresije protiv Kazahstana predstavlja jedan od najvećih bezbednosnih izazova koji se ikada dogodio u bivšoj sovjetskoj zemlji. To bi takođe moglo da stvori ozbiljne probleme za širi region ako izmakne kontroli i prelije se na susedne centralnoazijske republike. Kazahstan je učinio ispravnu stvar tražeći pomoć od ODKB-a na čelu sa Rusijom, koja je pristala na ograničenu mirovnu misiju.

Predsednik Kine, Si Đinping, uputio je vrlo jasnu i ohrabrujuću poruku Kazahstanu: ,,Kina se protivi spoljnim snagama koje namerno stvaraju nemire u Kazahstanu i izvode >>revoluciju u boji<<“. Si je naglasio da se Kina protivi bilo kakvim silama koje štete stabilnosti Kazahstana, ugrožavaju njegovu bezbednost ili uništavaju miran život njenog naroda.

Vrlo je važno naglasiti da bi Kina mogla ponuditi održivu podršku Kazahstanu, da ostvari dugoročni ekonomski razvoj i podstakne efikasne reforme za rešavanje fundamentalnih ekonomskih problema, koji bi potencijalno mogli da izazovu povratak nemira. Od uspostavljanja diplomatskih odnosa, dve zemlje su postigle plodne rezultate u saradnji, gde je Incijativa Pojas i put odigrala veliku ulogu u razvoju Kazahstana. Kina je u mogućnosti da, ako zatreba, pruži i podršku u borbi protiv terorizma Kazahstanu u okviru Šangajske organizacije za saradnju.

Uopšteno govoreći, Kazahstan neće postati takozvani izvor turbulencija. Prvo, među njenim najvažnijim susednim zemljama, su dve velike sile – Kina i Rusija koje će definitivno podržati njegovo stabilno i bezbedno okruženje, kao i ostale članice Šangajske organizacije za saradnju.

Drugo, imamo ekonomsku dimenziju, predsednik Tokajev je već odgovorio i pozabavio se pitanjem rastuće cene goriva. Rusija i Kazahstan, obe važne članice Evroazijskog ekonomskog saveza, održavaju posebno partnerstvo. Iz ove perspektive, bezbednost Kazahstana je jedan od glavnih interesa Rusije. Potencijalno mešanje u unutrašnja pitanja Kazahstana spolja bi pokrenulo određene ruske poteze u cilju smanjenja geobezbednosnih rizike u Centralnoj Aziji.

Iz svega navedenog možemo izvesti jedan vrlo jasan zaključak, samo se uz pridržavanje koncepta zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva, svet može izboriti sa svi potencijalnim izazovima.