Ivan Mrkić: Udruženim snagama za zajedničku budućnost čovečanstva

Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova, član Nacionalnog saveta za Rusiju i Kinu

Još od Vestfalskog ugovora glavni državnici tadašnje zaraćene Evrope pokušavaju da uvedu pravila ponašanja koja će svi uvažavati i na taj način obebediti mir, bezbednost i spokoj u međudrzavnim odnosima. Bilo je još puno međunarodnih skupova na vrhu pre Bečkog kongresa, a usledili su i Berlinski, a posle Prvog svetskog rata - Pariski mirovni sporazumi koji su imali za vrhunac osnivanje Društva naroda. Mnogi smatraju da je ovaj značajan pokušaj ustanovljenja univerzalnog tela u kome će se nalaziti rešenja za svetske probleme u samom začetku bio osuđen na propast, jer među osnivačima nisu bile SAD i SSSR. Još kad dodamo činjenicu da su Društvo naroda prvo napustili Japanci, a onda i jedna Nemačka (zbog fašističke unutrašnje i spoljne politike), razumljivo je da nije više bilo nade da će se razumom rešavati iracionalne ambicije pojedinih rastućih regionalnih i svetskih sila.

Osnivanjem Ujedinjenih nacija 1945.g. izvršen je poslednji, verujemo iskreni I, nadamo se, trajni i možda poslednji pokušaj da se jednom za svagda predupredi pojava svetskog sukoba. A znamo kakav bi najverovatnije bio današnji ishod ovakvog konflikta. Ujedinjene nacije su ustanovljene u San Francisku, kao rezultat dogovaranja u toku trajanja Drgog svetskog rata izmedju SAD, Velike Britanije i SSSR-a. Poznati su trojni sastanci Ruzvelta, Staljina i Čerčila u Teheranu i na Jalti kojima je omogućeno osnivanje Ujedinjenih nacija. Iz svega ovoga sledi jedna znatna zanimljivost: Narodna Republika Kina nije učestvovala u ovim dogovorima i dobila je svoje zasluženo mesto u Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti UN i to posle sporazuma postignutog 1971.godine!

Međutim, bez obzira što je tek sedamdestih godina prošlog veka NR Kina preuzela punu odgovornost u aktivnostima UN, može se spokojno zaključiti da je o svakom pitanju sveta davala pun i zreo doprinos.

Dakle, danas kada skoro da ne postoji problem koji se isključivo može vezati samo za neki lokalni komadić naše planete, neophodnije je nego bilo kada u prošlosti da se sve zamršene situacije ili nevolje bilo kog tipa (zbog dejstva ljudi ili prirode) uračunjljivo razmatraju i rešavaju u Ujedinjenim nacijama ili pod njihovim okriljem.

Kada govorimo o isprepletanosti savremenog sveta, pre svega imamo na umu enormne tehnološke prodore i upotrebu novih sredstava komunikacija bez kojih je današnjica nezamisliva. Takođe, imamo na pameti i činjenicu da je privreda svake zemlje toliko isprožimana sa drugim državama ili regijama da vise nikome ne pada na pamet da se izdvaja ili autohtono razvija. Uostalom, čitav svet se "smanjio" zbog instrumenata kojima se današnji čovek služi, a praktično nema "ćoškova" u koje ljudska bića nesmetano ne zadiru.

Posebno je danas, kada haraju virusi i odnose, do juče, zdrave ljude sa ovoga sveta, neizbežno da svi zajedno preduzimamo korake koji će donositi dobrobit svim narodima. Samo nošeni takvim vrednostima možemo sebe nazivati ljudima. Nikakva politizacija ne može poslužiti kao opravdanje za izostanak zdravstvene zaštite i izlečenje naroda.

Sigurno je da nema leka ni za koga ako se svi zajedno ne pokrenemo u borbi protiv svetskih bolesti ili zajedničkih problema koji nikoga ne mimoilaze, poput klimatskih promena i sl.