Društveno uređenje u Kini

Približavamo se obeležavanju stogodišnjice osnivanja Komunističke partije Kine. Koliko je taj dan bio bitan za budućnost Kine, nemoguće je objasniti u jednom članku. Sve što se događalo posle tog 1. jula 1921. godine, danas najvećim delom predstavlja istoriju, ali i nedavnu prošlost kojom ćemo se, prirodno, ovde najviše baviti. Jedno je izvesno: nezavisna, ujedinjena i samosvesna Kina nastala je pod vođstvom Komunističke partije Kine i Mao Cedunga oktobra 1949. godine. Od tada više nije bilo stranog mešanja i podrivanja kineskog naroda poput onog koje je praktikovano u vreme Opijumskih ratova. Kina je krenula da sama odlučuje o svojoj sudbini.

Danas pogotovo ima mnogo dilema i različitih mišljenja o tome šta suštinski predstavlja socijalizam sa kineskim karakteristikama. Mnoge odgovore pruža sama kineska stvarnost, ali i u teoriji postoje različiti naglasci, pa i sukobljavanja, koja se, ponekad, olako nazivaju ideološkim. Farid Zakarija, jedan od najpoznatijih komentatora, voditelja i analitičara CNN-a, u svojoj knjizi „Postamerički svet“ (izdatoj krajem prve decenije ovog veka), lucidno zapaža da se kineske odluke na koje najviše utiče sistem iskrojen od Komunističke partije, donose posle ozbiljnih rasprava i promišljanja, kritika, odmeravanja svakog argumenta, ali da je njihovo sprovođenje veoma efikasno. Dakle, jednom kada je neka važna odluka doneta, njeno sprovođenje se više ne dovodi u pitanje. To se naročito ogledalo u izgradnji infrastrukture, saobraćajnica, gigantskih energetskih poduhvata itd. Na svakom koraku se mogao videti napredak. Zakarija je upoređivao Indiju, kao najmnogoljudniju zemlju u kojoj vlada demokratija zapadnog nazora, u kojoj ima velikih kolebanja od izbora do izbora i u kojoj se neretko odustaje od realizacije dogovorenog, zavisno od toga ko je na vlasti u centrali i lokalnim sredinama. O tome kolika je uspešnost i važnost kineske politike i privrede za čitav svet, pisali su mnogi ugledni profesori i teoretičari poput Pitera Frankopana, Ezre Vogela i drugih.

Šta je to što se često previđa kada se govori o socijalizmu kineskih boja? Svakako i najvažnije: enormni razvitak privatne svojine i njeno nesputano, ali usmereno snaženje i njen svojevrsni suživot sa državnom svojinom. Pri tome, Kina se na svetskoj privrednoj sceni ponaša potpuno u skladu sa međunarodnim propisima, na čije stvaranje nije uticala. Tim više ohrabruje vest da će trgovinski pregovori između SAD i Kine ponovo biti otvoreni, jer se danas samo za stolom predstavnika država mogu rešavati teški problemi.

O tome šta bi trebalo izdvojiti u opisu današnje Kine i njenog specifičnog sistema upravljanja, mogu se voditi beskonačne debate, jer ima bezbroj pokazatelja koji svedoče o njenom nezadrživom napredovanju. Posebno fascinira opismenjavanje stanovništva. Radi se o nejmnogoljudnijoj zemlji sveta, a pismenost je skoro stoprocentna. Iz ove činjenice proizilazi mnogo drugih, naročito onih iz oblasti obrazovanja i nauke. Još jedna činjenica je zadivljujuća – zdravstveno osiguranje koje je tako organizovano da je svaki stanovnik Kine u tom smislu zbrinut. Takođe, nezaposlenost je povremena i u veoma niskim procentima. Kada čovek pomisli da se radi o zemlji sa preko milijardu i četristotine miliona stanovnika, svaki dalji komentar postaje izlišan. Tome treba dodati podatak da plate stalno rastu, da se penzije uredno isplaćuju i da je ogromna većina stanovništva stimulisana da što kvalitetnije zarađuje. Ako se još ima u vidu da je nedavno u zvaničnim organima proglašeno ukidanje siromaštva i to pre prethodno određenog vremena, da se srednja klasa znamenito uvećala i da broji šesto – sedamsto miliona stanovnika (po nekim procenama), onda je jasno da se radi o zemlji čije rukovodstvo planira, pažljivo promišlja i veoma odgovorno usvaja odluke koje su od značaja za Kinu, ali i za čitav svet. U tom smislu, vredi pomenuti i nedavnu vest da će u Kini biti dozvoljeno bračnim parovima da imaju treće dete.

Novi petogodišnji plan do 2025. godine, između ostalog, forsira oslanjanje na sopstvene snage, tzv. dvojnu cirkulaciju (jačanje domaćeg tržišta i potrošnje; proizvodnja tehnoloških komponenti koji su do sada uvožene itd.), a da se, pri tome, nastavlja sa sve obimnijom trgovinskom i privrednom saradnjom sa zemljama koje to žele. Kina, dakle, ostaje širom otvorena za svet kome je spremna da doprinosi raznoraznim aktivnostima i sredstvima. Velika ideja o „Pojasu i Putu“ dobija sve više pristalica, jer podrazumeva obostranu korist. Bilo bi zanimljivo naći bar još jednu zemlju koja svake godine organizuje ogroman sajam posvećen uvozu inostranih roba.

Pre par desetina godina, navikli smo da kupujemo jeftine svaštarije iz Kine, a danas smo svedoci njihovih novonastalih proizvoda vrhunskog kvaliteta u gotovo svim oblastima života. Huavejev 5G (već se priča o istraživanjima 6G), sletanje na tamnu stranu meseca i na Mars, jedna od vodećih uloga u proizvodnji i korišćenju robotike, superkompjutera, veštačke inteligencije, vakcine protiv korona virusa, podmorska proučavanja, program Tokamak i proizvodnja veštačkog sunca, sateliti za kvantnu komunikaciju, teleskopi ogromnog prečnika i potencijala itd.

U poslednje vreme se naglašava da Kina izdvaja sve veća sredstva za vojsku. Odbrana zemlje dobija na važnosti, naročito u aktuelnim međunarodnim prilikama. Kina odbija da učestvuje u trci u naoružanju. Svejedno, nastoji da obezbedi sredstva odvraćanja. Kao primer može da posluži proizvodnja aviona pete generacije, što sebi može da priušti samo nekolicina najrazvijenijih zemalja.

Može se reći da u svetu ne postoji jedinstvena formula ili opšteprihvaćena instrukcija o pravcima razvoja zemalja. Svako treba samostalno da odredi svoj put razvoja. Svaka zemlja i svaki narod su jedinstveni. Ukoliko im se nameće model upravljanja, samo je pitanje kada će biti pružen otpor. Zato treba podržavati samostalnost odlučivanja svih država, subjekata međunarodnih odnosa i suprotstaviti se mešanju u unutrašnje poslove. Razume se, uz puno uvažavanje onih civilizacijskih dostignuća o kojima nema spora.

Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova, član Nacionalnog saveta za Rusiju i Kinu