Posebne ekonomske zone postale važan primer za kineske reforme, otvaranje i socijalističku modernizaciju

Tokom proslave 40 godina postojanja Specijalne ekonomske zone Šendžen predsenik Narodne Republike Kine Si Đinping izneo je deset principa za razvoj specijalnih ekonomskih zona u novoj eri, naglašavajući liderstvo Komunističke partije Kine u izgradnji tih zona, usavršavanje socijalizma sa kineskim karakteristikama, svestrano otvaranje prema svetu i insistiranje na inovacijama.

U avgustu 1980. godine Centralni komitet Komunističke partije Kine odobrio je uspostavljanje posebnih ekonomskih zona u Šendženu, Džuhaiju, Šantou i Sijamenu a u aprilu 1988. odobreno je uspostavljanje posebne ekonomske zone Hainan.

Posebne ekonomske zone postale su važan primer za kineske reforme, otvaranje i socijalističku modernizaciju. Šendžen je od malog ribarskog sela na obali Južnokineskog mora postao moderna metropola, koja se po ekonomskim agregatima svrstava među pet najboljih u Aziji i postala zastava kineske reforme i otvaranja.

Reforma i otvaranje tokom protekle četiri decenije dokazali su vitalnost i otpornost socijalizma sa kineskim karakteristikama. Uz snažan reformski duh, Šendžen je stvarao razvojna čuda. Naročito od 18. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine, pod snažnim vođstvom Centralnog komiteta partije na čelu sa Si Đinpingom, posebna ekonomska zona krenula je sa više polazne tačke i igrala vodeću i primernu ulogu u ostvarivanju velike pobede socijalizma sa kineskim karakteristikama.

Danas je Šendžen postao međunarodni i inovativan grad pun šarma, tehnološke moći, vitalnosti, inovacija i postao važan primer za svet.

Socijalizam sa kineskim karakteristikama ušao je u novu eru. Centralni komitet stranke, sukcesivno je donosio glavne odluke da promoviše izgradnju šireg zaliva Guangdong-Hongkong-Makao i pruži podršku Šendženu u izgradnji pilot demonstracione zone socijalizma sa kineskim karakteristikama.

Ovaj tehnološki centar na jugu kineske provincije Guangdung dom je impresivne grupe kineskih startap kompanija i tehnoloških giganata, uključujući Huavei i Tensent. Šendžen je izgradio više od 46 000 baznih stanica 5G, čime je postigao potpunu pokrivenost 5G nezavisnim umrežavanjem i postao prvi 5G grad na svetu.

Od 1979. do 2019. godine, BDP Šendžena beležio je konstantan rast od 21,6% na 2,69 milijardi juana (389 milijardi dolara), dok je BDP po glavi stanovnika skočio sa 606 juana na 203 489 juana.

Ne treba zaboraviti da Šendžen predstavlja vodeću ekonomsku snagu Kine, i da je takođe deo područja Velikog zaliva, što pretstavlja snažan nacionalni plan za integraciju provincije Guangdong i posebne administrativne regije Hong Konga i Makaoa.

Ključ razvoja Šendžena i njegove živahne ekonomije stoji u uvođenju politike reforme, otvaranju i primeni socijalizma sa kineskim karakteristikama. On je iskoristio punu prednost specijalne ekonomske zone i nastojao je da stvori tržišno orijentisano, legalizovano i međunarodno poslovno okruženje, donoseći razvojne mogućnosti svetu. Od 1993. godine, ukupna trgovina uvozom i izvozom Šendžena nalazi se na prvom mestu u Kini.

Iz iskustva razvoja Šendžena isti primer su sledili specijalna ekonomska zona luke Sihanoukvile u Kambodži i specijalna ekonomska zona Bagamojo u Tanzaniji.

Uz čvrsto uverenje u pobedu, održavanje strateške odlučnosti i hrabar napredak ka cilju, Šendžen će sigurno stvoriti nova i veća istorijska dostignuća.

Autor: Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije