Odjek zabrane Tiktoka i Vičeta

piše: Dr Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Izvršna naredba kojom je Donald Tramp, početkom avgusta ove godine, zabranio poslovanje svih američkih pravnih i fizičkih lica sa vlasnicima kineskih kompanija Bajtdens i Tensent, u praksi je označila najavu zabrane upotrebe najpoznatijih aplikacija ove dve kompanije – Tiktoka i Vičeta – na teritoriji, odnosno telefonima američkih državljana.

Budući da je pomenutu naredbu pratilo obrazloženje kako je ta mera neophodna da bi se zaštitila nacionalna bezbednost Amerike i njenih državljana od “preteće” Kine, moglo se očekivati da će ona ostati bez adekvatnog odjeka u američkoj javnosti. Međutim, kao što ponekad biva, ovakva očekivanja su se pokazala neutemeljenim.

Reakcija javnosti je usledila odmah. Očekivano, u prvi mah, najburnije su reagovali američki državljani kineskog porekla, onda i svi kineski državljani koji se u Americi bilo obrazuju bilo rade, a potom i zaposleni u naredbom pogođenim kompanijama. Suština svih ovih reakcija odnosila se na činjenicu da se, pod izgovorom otklanjanja opasnosti po nacionalnu bezbednost, pribegava kršenju Ustavom zagarantovanih prava i sloboda. Kako je opšte poznato da su Amerikanci najosetljiviji u vezi sa svojim ustavnim pravima, usledila je i najava tužbe zaposlenih u Tiktoku protiv državne administracije. Zaposleni su odbili da prihvate obrazloženje kako je “preduzimanje agresivnih akcija” protiv njihove kompanije opravdano radi zaštite nacionalne bezbednosti i istakli da je cilj tužbe zaštita njihovih prava, odnosno održanje egzistencije.

U slučaju Vičeta, osnovne kritike su se odnosile na kršenje slobode govora, njeno potpuno ili delimično ograničavanje. Činjenica da je ovom zabranom nanet ozbiljan udarac Prvom amandmanu američkog ustava, podstakla je brojne pojedince da, takođe, pred sudom, potraže zaštitu svojih prava.

Pokazalo se da, uprkos izraženom trendu jačanja uticaja izvršne vlasti, američki sudovi imaju snagu da se odupru pritiscima, očuvaju svoju nezavisnost, a time i zaštite ustavni poredak zemlje koji se temelji na zaštiti osnovnih prava i sloboda, zemlje o kojoj je Aleksis de Tokvil govorio kao o zemlji u kojoj običan čovek ima svoje dostojanstvo.

Sudija američke države Kalifornije, Lorel Biler, 20. septembra je donela presudu kojom je do daljnjeg stavila van snage primenu naredbe o zabrani upotrebe Vičeta, navodeći da se ovom naredbom ozbiljno ugrožavaju prava pojedinaca. Istakla je da “naredba koja uklanja jedan kanal komunikacije bez dostupnih zamena ograničava govor više nego što je nužno za sprovođenje interesa vlade”.

Slučaj Tiktoka je dobio svoj epilog nedelju dana kasnije. Federalni sudija SAD je privremeno obustavio naredbu administracije Donalda Trampa kojom je Tiktok aplikacija zabanjena u onlajn prodavnicama Epla i Gugl plej stora. Sudija je naložio predstavnicima obe strane da se sastanu i iznesu svoje predloge za rešavanje spora.

Nesumnjivo je da će reakcije sudova doprineti jačanju osećaja sigurnosti američkih građana. S druge strane, ponašanje aktuelne američke administracije u velikoj meri će uticati na ishod predstojećih predsedničkih izbora. U nekim drugim prilikama bilo bi apsurdno, ali se sada čini vrlo izvesnim da će se postaviti pitanje izbora između zaštite apstraktne i lične bezbednosti.