Kineska narodna umetnost—umetnost izrezivanja u papiru

Za vreme kineskog praznika Proleća, u raznim krajevima širom Kine postoji tradicija lepanja izrezanih papira na vratima. Raznovrsne slike su stavljane na prozorima, vratima ili na radnim stolovima.

Umetnost izrezivanja u papiru je jedna od najpopularnih narodnih umetnosti u Kini. Na pitanje kada je ta umetnost nastala, teško je odgovoriti. Postoji predanje da je umetnost izrezivanja u papiru potekla iz religijskih obreda u drevnom vremenu. Ljudi drevnog vremena su od papira pravili životinje i ljudske figure raznih oblika, i sahranjivali su ih zajedno sa pokojnicima ili su ih palili na sahrani, želeći i nadajući se da će stvari i likovi koje ove papirne slike predstavljaju moći da prate pokojnike i na onome svetu. Međutim, pre oko hiljadu godina, ovi izrezani papiri su sve više počeli da se upotrebljavaju kal ukrasni predmeti. Prema zapisima u starim knjigama, tokom dinastije Tang ženesu koristile ovakve papirne ukrase kao ukras na glavi, a postojao je još i običaj da se papir seče u obliku leptira radi dočekivanja proleća. Do dinastije Song u 12. veku, neki ljudi su počeli da ih koriste kao ukras za poklon, ili kao ukrasne predmete na zidu, ogledalu, a neki su ove papirne slike lepili na vrata i prozore, te su se tako i pojavili umetnici koji su se bavili ovim zanatom.

Ova vrsta papirnih ukrasa se ručno izrađuje. Za obične ljude, potrebno je samo par makaza i list papira, ali za profesionalne radnike potrebne su, pak, makaze raznih veličina kako bi mogli da prave komplikovane figure. Iz jednog puta može da se napravi po jedna figura na papiru, i takođe može i da se istovremeno radi na više listova papira. Proste mustre mogu se direktno izrezivati, ali za pravljenje komplikovanijih mustri obično se prvo iscrtaju linije na papiru, a zatim se preciznim makazama koje su pažljivo izabrane među svim velikim i malim makazama, ove figure i likovi izrezuju. Obavezno je da ceo proces bude bez i najmanje greške, jer u protivnom je ceo trud uzaludan.