Kinezi vole da piju čaj u svakodnevnom životu. U Kini postoji tradicija pijenja čaja duga od 4 hiljade godina. Običaj je da Kinezi goste počaste čajem. Kada dože goste, domaćin ga počasti mirisavim čajem, zatim ćaska sa njim pijući čaj.
Priča se, da je 280.godine pre naše ere, imperator državice Vu, u današnjem južnom delu Kine, voleo da na prijemu napija ministre rakijom među njima ministar Vej Džao koji nije pio alkohol. Te ga je imperator častio čajem umesto rakije. Posle toga, intelektualci su počeli da časte goste čajem. U periodu dinastije Tang, pijanje čaja je postalo običaj. Kaže se da ovaj običaj ima veze sa budizmom. U periodu od 713.do 741.godine pošto su se dugo vremena udubljivali u misli, hramski kalužeri i vernici su postajali umorni. Počeli bi da zevaju, bili su gladni. Budistički sveštenik jw našao rešenje i dozvolio im da piju čaj za osveženje. Nakon toga je ovo postalo popularno u raznim krajevima zemlje.
Za vreme dinastije Tang, odnosno od 7.do 10.veka, u bogatim porodicama je postojala posebna soba za kuvanje i pijenje čaja i za čitanje. 780.godine naše ere, stručnjak za čaja iz dinastije Tang Lu Ju uopštivši iskustva za gajenje, spremanje i pijenje čaja, napisao je prvu knjigu o čaju u Kini. Za vladavine dinastije Song, odnosno u 12.veku, imperator Huj Zong je ministre častio čajem. On je lično kuvao čaj. A za vreme dinastije Ćing, odnosno od 17.početka do 20.veka, u carskoj porodici se koristio čaj ne samo u čast domaćih gostiju, već i u čast stranih diplomata. Sada povodom nove godine, prolećnog praznika i važnih državnih praznika, vladine institucije ili organizacije po običaju priređuju čajanke.
U Kini je formirana specifična kultura čaja. Kuvanje i pijenje čaja se smatraju umetnošću. U raznim krajevima Kine postoje raznovresne čajdžinice. U prometnoj ulici Ćianmen u Pekingu postoji specijalna čajdžinica gde ljudi piju čaj, uz čajni keks i uživaju u umetničkim predstavama. Na jugu Kine čajdžinice se nalaze obično u pejzažnim mestima, gde putnici uživaju u prirodnim lepotama pijući čaj.
Postoje u Kini različiti običaj pijenja čaja i raznovrsni čajevi. Na primer, Pekinžani vole da piju jasmin čaj, Šangajci-zeleni čaj, a stanovnici provincije Fužian vole da piju crni čaj. U pojediim mestima, ljudi vole da u čaj stavljaju razne dodatke. Na primer, u nekim mestima provincije Hunan, u čast gostiju, domaćin u čaj stavlja so, đumbir, pečenu soju i susam. Gost pije čaj, polako drmajući šolju i na kraju pojede dodatak. Zato tamošnji ljudi to nazivaju jedenjem čaja, a ne pijenjem čaja.
Svako mesto ima svoj način spremanja čaja. I istočnom delu Kine se priprema čaju čajniku. Zanimljivo je spremanje čaja ''Gongfu'' u provinciji Fuđian čiji je proces spremanja komplikovan, čajni pribor je specifičan, a šolje su minijaturne, te je formirana posebna umetnost spremanja čaja.
U Kini postoje različite ceremonije pijenja čaja. Na primer, u Pekingu kada domaćin donosi čaj, gost ustaje i dobema rukama prihvata šolju, izražavajući zahvalnost. U provinciji Guangdong i Guangsi—Džuanskoj autonomnoj pokraniji, primivši šolju čaja, gost prstima desne ruke tri puta udari sto u znak zahvalnosti. A u drugim mestima, ako gosti žele da još piju, treba da u šolji ostave malo čaja na dnu. Primetivši to, domaćin odmah doliva još čaja. Ako je prazna do dna, domaćin misli da gosti više neće da piju.