Jednog dana, čuveni lekar Bian Ćue je posetio kralja Caj Huangonga. On je ga pregledao i njemu rekao:'' video sam da je tvoja koža pomalo bolesna. Ukoliko ne lečite na vremena, brinem da će izazvati tešku bolest.'' Kralj Caj Huangong nije pridao veliki pažnju njegovim rečima, rekao:'' nimam bolest.'' Bian Ćue je otišao. Kralj Caj Huangong je ministrima oko sebe rekao:'' Lekari uvek leče čoveka koji nema bolesti, tako da dobije pozivitne ocene.''
Deset dana kasnije, Bian Ćue je još jednom posetio kralja Caj i njemu istakao:'' Video sam da je bolest ušao u mišiću, brinem da će biti još teža''. Kralj nije odgovorio na njega i veoma je neprijatni. Bian Ćue je otišao.
Deset dana je prošlo, Bian Ćue je još jednom posetio kralja, :'' Video sam da je vaša bolesti ušla u stomak i želudac. Ukoliko nebi lečio, bićete još teže bolesni.'' Kralj nije odgovrio na njega.
Još deset dana kasnije, Bian Ćue je video kralja na putu i vratio se odmah. Kralj Caj je poslao čoveka da Bian Ćue-a pita:''Zašto je otišao bez jedne reči.''
Bian Ćue je odgovorio:'' Bolest kože je lako lečena, a bolest u mišiću može da se leči akupunkturom, bolest u stomaku i želudacu i može da se leči lekovima, a ukoliko bi bolest ušla u kostu, lekari ne mogu da ga leči. Sada bolest kralja je ušla u kostu, ja nisam moćni da ga leči.''
Pet dana kasnije, kralj Caj je bolesni i poslao nekoga da zove Bian Ćue da ga leči. Bian Ćue je izbegavao. Kralj Caj je umro.
Ova priča ljudima kaže da treba da popravi svoje greške na vremena. Ukoliko ne popravi te greške, mala greška će biti velika.