Pripremila: Džang Guodžen

U zajedničkoj kineskoj hali na šangajskom EXPO-u, paviljon pokrajine Unutrašnje Mongolije specifičnom nacionalnom kulturom privlači domaće I strane turiste, a izrada muzičkog instrumenta matoućin posebno privlači pažnju posetilaca. Ovaj tradicionalni muzički instrument mongolske narodnosti je uvršćen u prvu grupu liste nematerijalne kulturne baštine Kine.

Pedesetdvogodišnji Bajindai je nasledio veštinu izrade matoućina, a radi kao savetnik pokrajinskog udruženja za izradu matoućina. Ova kršna delija ima dara za pravljenje muzičkih instrumenata, a sam tvrdi da je matoućin muzički instrument koji je najprihvaćeniji od strane pripadnika mongolske narodnosti. Prema njegovim rečima da pripadnici mongolske narodnosti koji žive u celom svetu poštuju matoućin. U njihovim srcima ovaj muzički instrument je čist i plemenit, pa mora da se drži u pročelju kuće. Pošto pripadnici mongolske narodnosti veruju u budizam, po običaju, matoućin se postavlja na isto mesto gde se nalazi kip Bude.

Na gornjem delu matoućina je gravirana konjska glava zbog čega je ovaj instrument i dobio ime matoućin, jer ''matou'' u prevodu znači ''konjska glava''. Instrument ima dve žice napravljene od po 40 do 60 dlaka konjske grive. Ovakve žice se razlikuju od svilenih i proizvode niske i mukle prijatne zvukove.

Matoućin proizvodi visoke zvukove poput violine, a prefinjene poput instrumenata erhu i sihu. Paleta zvukova koju može da proizvede ovaj instrument je veoma široka, pa ljudima može da dočara sve o čemu maštaju. Na prostranoj stepi Unutrašnje Mongolije postoji dirljiva priča koja govori o postanku matoućina.

U davna vremena, čobanče mongolske narodnosti Su He je u jednoj olujnoj noći pronašlo povređeno belo ždrebe. Su He ga je nekako odvukao do kuće i pažljivo ga negovao. Uspeo je da ga izleči i ždrebe je ostalo kod njega. Kad je ždrebe poodraslo, zlobni knez je veoma zavideo mladom čobaninu na tako lepom konju, pa ga je oteo. Potom je u svom dvorištu priredio svečanu gozbu, na kojoj je želeo da se svima pohvali svojim plenom. Šepurio se knez pred prisutnima, ali kad ga je uzjahao, beli konj ga je odmah zbacio sa svojih leđa. Svi su se krišom smejali knezu, pa je on naredio da konja ubiju na licu mesta. Kada je za to čuo mladi čobanin Su He, mnogo je tugovao. Jedne noći jedva je zaspao, a onda je sanjao da je njegov beli konj živ i da mu govori ljudskim glasom: ''Dobri moj gazda, ako želiš da uvek budem sa tobom, od mojih kostiju napravi muzički instrument, čija će te muzika uvek sećati na mene.'' Sutradan, čim se probudio, mladi čobanin je od kostiju i grive belog konja napravio instrument - matoućin. Na vrhu je napravio ukras – konjsku glavu, koja ga je podsećala na njegovo ždrebe.

U različitim mestima Unutrašnje Mongolije ova vrsta instrumenta ima različita imena, jer postoje različiti oblici, boja zvuka i način sviranja.

Nekada se matoućin uglavnom koristio za vreme pevanja epova i za vreme sviranja narodnih pesama. Posle reforme postali su česti solo koncerti matoućina, pa čak i simfonijski koncerti.

Prema rečima naslednika veštine u izradi matoućina, Ći Baolija, kalica matoućina je obmotana kožom od udava, goveđom ili kozijom kožom, zbog čega matoućin ne treba ostavljati na vlažnom mestu ili na suncu.

U Unutrašnjoj Mongoliji instrument matoućin je tesno povezan sa imenom gospodina Ći Baolija, jer je on izvršio velike podvige u oblasti reforme strukture matoućina. Gospodin Ći je pripadnik mongolske narodnosti i čuveni svirač matoućina. Sa 13 godina je postao član ansambla Unutrašnje Mongolije. U svojoj umetničkoj karijeri, Ći Baoli je na osnovu tradicionalnog stila, više puta uvodio reforme strukture matoućina, koristeći prednosti italijanske violine. Kao rezultat toga, melodija matoućina je postala milozvučnija, a oblik instrumenta mnogo lepši.

Melodija koju je napisao Ći Baoli tokom 70-tih godina prošlog veka pod naslovom „ Konji u galopu" je izazvala senzaciju i u Aziji i u Africi. U avgustu 2005. godine ova melodija je osvojila bečku publiku. Specifična melodija matoućina utiče na ljude koji čeznu za životom na stepi. U poslednje vreme sve više ljudi zna za matoućin i sve više su prihvaćeni zvuci ovog instrumenta. Mladi ljudi ne samo u Kini, veći i u SAD-u, Francuskoj, Japanu i drugim zemljama uče da sviraju instrument mongolske narodnosti matoućin.