U području Altaja, u severnom delu Sinđiang-ujgurske autonomne pokrajine, pripadnici kazaške narodnosti Dastan umetnost sa kolena na koleno prenose načinom pevanja epskih pesama.Ovo je deo usmene narodne književnosti koja postoji duže od hiljadu godina. Kasim Alman je naslednik ove vrste nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou. U pesmi koju on voli, kaže se: "Ti si lepi snežni lotos, koji cveta na vrhu planine. Voleo bih da se popnem na planinu i da te uberem, ali je planina previše opasna. Neću više da čuvam stada goveda i ovaca, želim da uvek budem sa tobom. Glasno pevam pored izvora, neka pesma odleti do one koju volim. Sviram tamburu, neka njen zvuk odleti do devojačkog šatora".

Većina pripadnika Kazaške narodnosti su stočari koji žive nomadskim životom. Dastan je originalna usmena književnost, u formi epske poezije, a smatra se da je nastala u periodu između 9. i 10.veka naše ere. Dastan obuhvata junačke pesme i istoriju kazaške narodnosti. Kad izvode dastan predstave, umetnici pevaju uz zvuke tambure. Tema dastana je komplikovana, a tekst dugačak, pa se dešava da predstave traju i po celu noć.

Starac Kasim Alman, pripadnik kazaške narodnosti, živi u srezu Fuhaj, u području Aletaj. Kasim je 1943. godine prvi put slušao dastan na veselom plemenskom skupu kada je imao samo 11 godina. Tada ga je privuklo dramatično recitovanje i ritmičko pevanje umetnika.