Narodne pesme „ Ašima" je veoma popularne među stanovnicima Sani, koji su podgrupa narodnosti Ji u provinciji Junan. Sani pesme za njih predstavljaju pesme njihovog naroda, kojima prenose priču o devojci Ašima koja se borila protiv moćnika. Pesme govore da dobrota i iskrenost uvek pobeđuju nasilje i zlobu. Državni savet Kine je 20. maja 2006. godine doneo odluku da narodne pesme „ Ašima" budu uvršćene na prvu listu nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou.
Originalne pesme „ Ašima" napisane su na Sani jeziku i predstavljaju vrhunsko dostignuće kolektivnog uma svakog Sanija, stvoreno na osnovu dugogodišnje obrade. Muzika koja se svira uz izvođenje pesme ''Ašima'' je jedno od najpoznatijih muzičkih dela nacionalne manjine Ji. Glavni likovi lirske pesme su devojka Ašima i pametni i snažni momak Ahei.
Legenda kaže da je Ašima bila prelepa devojka, koja je umela lepo da peva i da igra. Mnogi su mladići bili zaljubljeni u nju, ali je Ašima svoje srce poklonila pametnom i hrabrom momku po imenu Ahei, svom drugu iz detinjstva. Jednog dana, Ahei je otišao daleko da napase ovce. Sin poglavara plemena po imenu Adži je iskoristio ovu priliku, oteo Ašimu i primoravao je da se uda za njega. Ašima je više volela da umre, nego da prihvati njegov zahtev, pa ju je zlobni Adži zatvorio u tamnicu.
Kad je čuo da je Ašima oteta, Ahei je odmah krenuo kući, odlučan u nameri da svim snagama spase svoju ljubljenu. Na takmičenju za devojku, Ahei i Adži su se natpevavali, takmičili u sečenju drva i sejanju. Sposobni Ahei je nadjačao Adžija u svemu, pa sin poglavara plemena nije imao drugog izbora, nego da oslobodi Ašimu.
Ahei i Ašima su srećno krenuli kući, ali to nije kraj priče o njima. Zlobni Adži se nije mirio sa porazom, nego je zamolio đavola Jašena da mu pomogne. Kad su Ahei i Ašima, vraćajući se kući, prešli reku, Jašen je strašno uzburkao reku, voda se izlila i poplavila svo okolno područje. Voda je ponovo razdvojila Ašimu i Aheija. Kada se reka smirila i voda povukla, Ahei je odmah krenuo u potragu za Ašimom. Pronašao je samo jedan veliki kamen u obliku Ašime. I danas se u području Šilin u provinciji Junan još nalazi kamen koji se zove Ašima, a stanovnici toga kraja tvrde da se devojka Ašima u vreme poplave pretvorila baš u taj kamen.
Narodne pesme „ Ašima" su se generacijama prenosile usmenim putem, pevanjem. U zavisnosti od sklonosti onoga koji je pevao, pojavljivali su se elementi preuveličavanja, satirični elementi i drugi. Menjala se i melodija, čas je bila vesela, čas tužna, a ponekad je mogla da vam natera suze na oči ili psovku na usta. Ova pesma se u Sani narodu peva u svakoj prilici, na svadbi kao i na sahrani, u vreme poljskih radova ili u svakodnevnom životu.
Početkom 50-tih godina prošlog veka, kada su narodne pesme ''Ašima'' objavljene u mnogim književnim časopisima, prevedene su na engleski, francuski, nemački, španski, ruski, japanski i korejski jezik. U Japanu je „ Ašima" obrađena u radio dramu, operu i dečju dramu, a u Kini je, na osnovu te pesme, nastao film, pekiška opera, nekoliko lokalnih opera i baletska predstava. Prvi film u Kini, snimljen u boji i sinemaskopu, sa stereo zvukom, je film pod nazivom ''Ašima". Snimljen je 1982. godine, a proglašen je za najbolji muzički film na prvom medjunarodnom festivalu folklora u Španiji. Nakon toga su narodne pesme „ Ašima" postale veoma popularne i u zemlji i u inostranstvu.
Danas je legenda „Ašima" deo života stanovnika Sani, pripadnika podgrupe narodnosti Ji u kineskoj provinciji Junan. Ašima, ovo lepo ime, postalo je zamena za ime svih devojaka narodnosti Ji.
Pripremila: Džang Guodžen
