Legenda o beloj zmiji potiče iz priobalnih područja istočne Kine, iz provincija Džeđiang i Điangsu. Ova je jedna od četiri najpopularnije ljubavne legende u Kini.

Svi likovi iz ove legende, Baj Sudžen, Sju Sjan, monah Fahai i Sjao Ćin, pokazuju želju Kineza koji su živeli u drevnoj Kini za oslobođenjem. Ova legenda predstavlja dragocenu duhovnu i kulturnu baštinu kineske nacije. Mnoštvo tradicionalnih običaja koji se pominju u ovoj legendi je dalo osnovu da Legenda o beloj zmiji postane deo kulturne baštine Kine sa najbogatijim etno-kulturnim informacijama. Priča o beloj zmiji je 2006. godine uvršćena u listu kineske nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou.

Priča o beloj zmiji potiče iz vremena vladavine dinastije „Severni Song" pre hiljadu godina. Prema legendi, radnja se događala u Hangdžou, u provinciji Džeđiang i u gradu Dženđiangu, provincija Điangsu. Legenda kaže da su u davna vremena na planini Mej živele bela i crna zmija, koje su imale više od po hiljadu godina. Njihova želja je bila da postanu devojke i jednoga dana su se pretvorile u dve lepotice, Baj Sudžen i Sjao Ćing. Tada su otišle na izlet u poznato turističko mesto, Hangdžou. Priroda je bila predivna, ali dok su one šetale gradom, odjednom je počela da pada kiša. Njih dve su se sakrile pod krošnju drveta. I dok su stajale čekajući da stane kiša, pored njih je prošao momak, Sju Sian. On je svoj kišobran ponudio devojkama, jer je kiša padala sve jače i jače. Baj Sudžen se odmah zaljubila u Sju Siana .