Kineski zid je najveća građevina koja je služila za odbranu od varvara u drevnoj Kini. Ovo arhitektonsko čudo poznato u celom svetu. O izgradnji ovog monumentalnog objekata u drevnoj Kini postoji bezbroj priča, a među njima se nalazi i legenda o Meng Điangnju.
Dve i po hiljade godina se prepričava legenda o Meng Điangnju, pa je u usmenoj narodnoj književnosti ova priča postala jedna od četiri najpoznatije ljubavne legende u drevnoj Kini. Ova priča je 2006. godine uvršćena u prvu grupu liste nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou.
Prema istorijskim beleškama, u jesen 550. godine pre naše ere, Van Ćiliang, general države Ći , je zajedno sa svojom armijom napao državu Đu. U tim borbama general Van je poginuo, pa je njegova žena, Meng Điangnju samrtni kovčeg dočekala na kućnom pragu. Tadašnji car države Ći je poslao svoje predstavnike da odaju poštu pokojnom generalu. Meng Điangnju je svoga muža smatrala veoma hrabrim i odanim caru i državi. Mislila je da je car veoma neiskren, pa je njegove izaslanike odbila i nije im dozvolila da se približe kovčegu. Nakon toga je car države Ći lično došao u kuću generala Van Ćilianga i naredio da ga sahrane na periferiji prestonice.
Tokom usmenog prenošenja legende o Meng Điangnju , nastale su mnoge druge priče o tome kako je Meng Điangnju naricanjem žalila muža, kako je zbog njene tuge srušen deo Velikog zida, a postoji i priča kako je Meng Điangnju skočila u reku. Naricanje je postalo simbol duboke žalosti. Njena žalost za mužem je bila toliko duboka da je i kamen proplakao, pa se srušio deo Kineskog zida. Pošto nije mogla da zamisli život bez njega, skočila je u reku, kako bi svoga muža pronašla u drugom svetu.
Priča o Meng Điangnju je simbol iskrene ljubavi i snage jedne žene, koja se protivi ratu. Priča je prilagođena životu radnih ljudi, a njome su prikazane njihove najiskrenije želje.
Ova legenda o Meng Điangnju je veoma vredan materijal i za književnost i za kulturu jednog naroda. Ideje koje su prikazane u njoj, velika ljubav i snaga ličnosti, su zajedničke za sve ljude ovoga sveta.
Gradić Zihe, u provinciji Šandong, je po svom specifičnom geografskom položaju i bogatom sadržaju priče o Meng Điang, postao izvor ove priče. U ovom malom gradu se nalazi dobro očuvana deonica Velikog zida na teritoriji tadašnje države Ći i vijugava reka Zihe, a tu je nastala i pesma " Deset plakanja zbog Velikog zida". U ovom gradu se nalaze tragovi mnogih spomenika iz drevnih vremena. Nedaleko od gradića Zihe se nalazi planina Šantaj, a na jednom njenom prevoju nalaze se dve velike platforme. Legenda kaže da su se na ovom mestu Meng Điangnju i njen muž oprostili sa ovim svetom, pa se ovo mesto zove „ platforma Meng Liang" ili „ platforma Điangnju". U ovom kraju postoji običaj, sačuvan do današnjih dana, kako stanovništvo svake godine 3. marta i 9. septembra po lunarnom kalendaru pale mirisne štapiće i postavljaju privremenu pozornicu za pevanje.
Legenda o Meng Điangnju je veoma popularna u Kini, a u mnogim mestima Kine mogu se videti spomenici posvećeni Meng Điangnju. Nemojte se iznenaditi ako prilikom obilaska Kine u provincijama Šandong ili Šensi, ili u Šangaju naiđete na hram Điangnju, grobnica Điangnju u Šanhajguangu i drugi.
Legenda o Meng Điangnju je obrađena u formi narodnih pesama, televizijskih serija i lokalne šaosin opere. U Šri Lanki je priča „Meng Điangnju plače zbog Velikog zida" u februaru 2009.godine obrađena kao pozorišna predstava. Na osnovu kineske narodne priče o Meng Điangnju, režiser je napravio kombinaciju baleta i opere, čime je dočarao ljubavnu priču iz drevne Kine.
Pripremila: Džang Guodžen
